RTS obnavlja porušene predajnike

Meta NATO avijacije 1999. godine bili su gotovo svi najznačajniji predajnički sistemi.

Od Čota nije ostalo ništa.

Skoro deceniju kasnije, na istom mestu postavljen je stub visok preko 100 metara.

Čekaju se novi predajnici.

"Imamo plan obnove porušenih kapaciteta radiodifuzije u Srbiji, pre svega emisionih objekata i svega onoga što njima pripada, dakle infrastrukture, ali i nabavke opreme da uđemo u proces digitalizacije što pre, i da na gašenje analognih servisa budemo spremni kada budemo morali to da uradimo. Taj plan govori o jednoj cifri od 40 miliona evra", objasnio je Radiša Petrović, direktor sektora emisione tehnike i veza.

Dok novi stub na Crvenom čotu čeka opremu, koja će biti u funkciji od početka 2009. godine kada se za njeno postavljanje steknu vremenski uslovi, prvi televizijski program se emituje iz autentičnog ambijenta, gde je do pre neki dan sniman nastavak kultnog filma "Ko to tamo peva".

U improvizovanim kontrolnim sobama u podrumskim prostorijama napuštenog hotela Venac, posada se smenjuje sedmično, iščekujući nov prostor i bolje uslove rada pod antenom na Čotu.

Ništa lakše nije ni posadi na Iriškom vencu, koja se svakodnevno, uz uske, strme stepenice, penje do emisione sobe, koja je nužno rešenje jer još nisu sanirane posledice bombardovanja.

Na stubu, koji je posle izlaska javnog servisa Vojvodine iz RTS-ovog sistema pripao televiziji Novi Sad, nalaze se i RTS-ovi analogni predajnici, ali i jedan digitalni.

Iako je to u planu, digitalna oprema još nije stigla do Ovčara, ali su tu novi stub i zgrada za smeštaj opreme - investicija vredna 700.000 evra.

Šef smene Dragoljub Mihailović rekao je da su nekada na stubu od 120 metara radili predajnici od 10 kilovata i da je pokrivenost bila odlična.

"Sada radimo sa predajnicima koji su između kilovat i tri kilovata i to sve emitujemo sa stuba od 40 metara, znači da je pokrivenost jako loša. Kada dođe nova oprema, onda će to biti pokrivenost stoprocentna", objasnio je Mihailović.

A kada se i svi drugi objekti i predajnici obnove, tada će moći da se kaže da je Srbija dobro pokrivena RTV programom.

Sredstva koja se iz pretplate izdvajaju za obnovu objekata su dragocena, ali ne i dovoljna.

"To su velika sredstva. Ne može to da se uradi samo iz televizijske pretplate. Mi smo konkurisali za NIP sa svim infrastrukturnim objektima što se tiče predajnika u Srbiji i za pristupne fondove Evropske unije preko Ministarstva finansija, takozvane IPA fondove za opremu koju treba da ugradimo da bi se ovaj cilj ostvario", rekao je direktor sektora emisione tehnike i veza.

A, dok se radi na stabilizaciji predajničkog sistema, naša kuća se ozbiljno priprema i za najveću revoluciju u istoriji televizije - prelazak na isključivo digitalno emitovanje programa.

Istovremeno se razmišlja i o programskoj ponudi koja se već sada može pratiti uz poseban dekoder na 27. i 31. kanalu, a koja će ubuduće biti sve atraktivnija povećanjem broja digitalnih predajnika.

Samim tim, povećaće se i broja potencijalnih gledalaca, kojih je u ovom trenutku oko milion i 7 stotina hiljada.

Pogledajte prilog iz Dnevnika 2