Maloletni prestupnici – kako pronaći put od sukoba sa zakonom do normalnog života

Deset godina – toliko ima najmlađe dete u popravnom domu u Beogradu, a dvadeset najstariji prestupnik. U beogradskom Zavodu za vaspitanje trenutno je dvadeset šestoro dece.

"Oni se kod nas smeštaju po uputu nadležnog centra za socijalni rad, u ovoj radnoj jedinici gde su smeštena deca sa poremećajima u ponašanju i sa izrečenim vaspitnim merama", objašnjava Anita Buzejić Šubarić, v. d. direktora Zavoda za vaspitanje dece i omladine "Beograd".

Stalno zaposlenih je trideset šestoro. Svakodnevno rade sa decom koja su već imala problem sa zakonom. Prosečan profil domskog deteta je dečak od 15 godina, romske nacionalnosti.

"Oni uglavnom dolaze iz disfunkcionalnih porodica, višečlanih porodica, često lošijeg socio-ekonomskog statusa. Dešavalo se u praksi da dete bude smešteno po uputu centra za socijalni rad i da u nekom narednom periodu onda bude vraćeno zbog izrečene vaspitne mere, nakon izlaska iz ustanove i vraćanja u matičnu zajednicu da bude vraćeno kod nas", napominje Sanel Ćatović, specijalni pedagog.

Ova ustanova je otvorenog tipa i manje rigoroznog režima. Na istoj adresi nalaze se i osnovna i srednja škola koju deca obavezno posećuju pre podne.

"Posle toga organizujemo neke zajedničke aktivnosti, kao što su psihološke ili edukativne radionice, oni takođe to vreme posle škole koriste za izlazak u grad, u dogovoru s vaspitačima. Veče koristimo i za neke sportske aktivnosti, u skladu sa njihovim interesovanjima", kaže Ćatović.

Trude se da deci koliko je to moguće, obezbede bolji život i osećaj kao da su kod kuće.

"Planiramo da obezbedimo sredstva za renoviranje fiskulturne sale koja je od ogromnog značaja za njihove svakodnevne fizičke aktivnosti i u 2023. planiramo da uspostavimo poseban program intenzivnog tretmana za korisnike od 7 do 14 godina, koji su krivično neodgovorni, a koji vrše krivična dela. Za sprovođenje tog programa u 2022. godini smo kompletno renovirali prostor", naglašava Anita Buzejić Šubarić.

Zato im je pomoć građana dobrodošla. I to ne samo u novčanim donacijama, već i u vidu garderobe, obuće, mobilnih telefona.

"Značajan vid podrške je pre svega uključivanje naših korisnika u zajednicu. Srednja škola ima različite zanatske profile kao što su frizer, pedikir, manikir, auto-limar, pripremač namirnica. Tako da je nama od suštinskog značaja da oni dobiju zaposlenje pre nego što izađu iz ustanove kako bi se što više osamostalili za život u zajednici", ističe v. d. direktora Zavoda.

Zavod za vaspitanje dece i omladine, uz Beograd, postoji još u Nišu i Knjaževcu. U ove tri institucije smešteno je oko stotinu dece iz čitave Srbije. Oni se najčešće zadržavaju do dve godine.

Dom napuštaju kada napune 18 godina, koji mesec duže ostaju tek pojedina deca koja nastavljaju sa školovanjem. Odavde izlaze sa istim željama – da pronađu posao i stvore porodicu koju uglavnom nisu imali.