Da li sve više dece trpi vršnjačko nasilje ili se o tome manje ćuti

Ovi slobodni dani koje uglavnom provodimo u krugu porodice, dobra su prilika da što više pažnje i vremena posvetimo deci. Da sa njima više razgovaramo i o problemu sa kojim se sve češće suočavaju, a to je vršnjačko nasilje.

Samo pre nekoliko dana, zaprepastila nas je surovost i to kako su prestupnici tukli, vezivali, ponižavali, skidali i snimali učenike. 

Sve se desilo u jednoj školi u Vranju, odakle smo malo pre toga saznali preko snimka sa društvenih mreža da su osmogodišnjaci pretukli svog vršnjaka u igraonici na rođendanu i da to dete dugo trpi nasilje.

Ili slučaj dečaka prvaka iz jedne beogradske škole, koga su na rekreativnoj nastavi drugovi iz razreda prebili pesnicama i plastičnim flašama punim vode, zbog čega je završio u Urgetnom centru.

Prema zvaničnim podacima, ove godine prijavljeno je oko 600 slučajeva fizičkog nasilja, pri čemu je dominantno vršnjačko nasilje, svakoga dana bar u dve škole u Srbiji imamo neku vrstu nasilja.

Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije rekao je za RTS, komentarišući najnovije slučajeve vršnjačkog nasilja u Vranju i Beogradu, da su uznemiravajući, ali je dobro da nas teraju da razmišljamo o tome šta možemo da uradimo, kao roditelji, kao škola, kao institucija.

"Nasilja je uvek bilo, sada je vidljivije i nosi dodatne traume za decu. Svako dete ima telefon i možemo kao roditelji da budemo sa njima u kontaktu", napominje Stefanović.

"Ono što dodatno nosi rizike je to što mi ne govorimo sa decom o tome koliko to može da bude loše za drugu decu, ako ono što se desi snimimo i postavimo na društvenim mrežama, to je dodatna trauma koja traje i izaziva kod dece loša osećanja i nemoć", ukazuje Stefanović.

Deca i mladi da shvate šta su uradili 

Prema njegovim rečima, kao roditelji moramo da se povežemo, da znamo druge roditelje jer u tom slučaju, kada se poznajemo možemo bolje da reagujemo i možemo da sprečimo potencijalne sukobe.

Dodaje da nastavnici i vaspitači takođe imaju odgovornu ulogu u radu sa decom.

"Kada dođete u školu, vidite kakva je atmosfera, da li se kod dece razvija poverenje, da li deca znaju kome da se obrate i na koji način", rekao je Stefanović.

Kod nas postoji pravilnik o društveno-korisnom i humanitarnom radu, koji se zasniva na principu da pruža mogućnost deci i mladima da poprave situaciju.

"Mladi su u razvojom uzrastu, veoma burnom, tinejdžeri nemaju mogućnost da predvide posledice. U tom uzrastu prvo se nešto uradi, pa se razmišlja o posledicama. Ovaj pristup omogućava deci i mladima da shvate šta su uradili i kako to što su uradili deluje emotivno, fizički na vršnjake, na školu, na roditelje", kaže on.

Žrtve nasilja menjaju školu, a nasilnici ostaju - koje su metode

Stefanović rekao je da ima metoda, da kao institucije nismo nemoćni.

"Imamo način, može da se radi sa decom, svaka škola trebalo bi da ima psihologa i pedagoga, zbog raznih ušteda svaka škola nema psihologa. Oni su važni, jer mogu da rade sa decom na zanimljiv način, da deluju preventivno. Popularne su radionice i naša udruženja iz Mreže rade vrlo aktivno sa decom. Imamo priču o mentalnom zdravlju, ako ste u depresiji, sramota nas je da se obratimo za pomoć", kaže Stefanović.

Prema njegovim rečima, obično je to deo neke kazne, šalju decu psihologu, direktoru.

"Deci je zanimljiva i psihologija, žele da razumeju svoje ponašanje, i mehnaizme - kako se osećam. Neophodno je da pričamo da to nije deo kazne, uloga škole nije uloga policije i tužilaštva da sprovodi istragu, već da pruži deci priliku da poprave i vide šta su uradili i da im se pruži prilika da poprave nastalu štetu ili problem", napominje Stefanović.

Digitalno nasilje

Direktor Mreže organizacija za decu kaže da zaboravljamo da živimo u svetu dece, njihova realnost je digitalna. Važnije im je što se desi u onlajn prostoru, što nosi dodatne rizike. Ono što se pojavi na internetu, to svi vide, teško se uklanja i prevazilazi okvire učionice.

Napominje da postoji samo dobrovoljnost internet kompanija da uklone sadržaje koji su štetni po decu, koji decu iskorišćavaju.

Imate priliku da sve što se desi deci u oblasti seksualne eksploatacije bukne i lako se širi, ono što nama izgleda naivno nekome izgleda strašno. Mora da postoji način da se to ukloni, dodaje on.

"Moramo da razgovaramo sa decom, da im kažemo koliko telefon i pristup internetu nosi rizike. Ono što je njima dečja igra, za njihovog vršnjaka može biti traumatično iskustvo sa tragičnim posledicama", napominje Stefanović. 

Kazna ili objašenjenje

Kazna, kaže Stefanović, dođe na kraju kada smo nemoćni. "To je razvojni period kada oni moraju da nauče šta su neke vrednosti ili kako se ponašamo prema drugima - koju poruku njima šaljemo. Važno je pitanje kako sa decom radimo, da li naše društvo podržava nasilje ili ne. Na dobrom smo putu da kažemo deci da nijedan oblik nasilja nije prihvatljiv", istakao je on.

"Kroz socijalizaciju deca treba da nauče i od nas kako se rešavaju problemi, da kao odrasli ne izigravamo sud ili tužilaštvo, nego da im damo priliku da poprave situaciju u kojoj su se našli", zaključio je Stefanović.