Peške preko reke – dugotrajna suša i visoke temperature uticale na pad vodostaja

U Arilju sastanak načelnikâ Moravičkog i Zlatiborskog okruga sa predstavnicima opština zbog mogućih problema u snabdevanju sa vodosistema Rzav.

"Nema padavina, očekujem da će za 4-5 dana proticaj pasti na 1.400 litara i tada moramo uvesti meru smanjenja isporuke našim korisnicima", kaže Zoran Barać, direktor JP Rzav u Arilju.

"Ljudi koji uzvodno od zahvata koriste nelegalno vodu prave gubitak od preko 100 litara u sekundi, kada bismo to rešili, možda ne bismo imali problema", rekao je Desimir Popović,
načelnik Zlatiborskog okruga. 

Na biološkom minimumu je većina domaćih reka, a najkritičnije je na slivu Jadra, Kolubare, Mlave, Jablanice, Lugomira, banatskim vodotocima, Toplici, gde su mnoge autohtone vrste riba ugrožene.

"Apelujemo na građane i privredu da svoje aktinosti prilagode ekstremnim vremenskim prilikama, jer svako tretiranje reke bilo otpadnim vodama ili radovima u rečnom koritu može da dovede do katastrofe neviđenih razmera i do uginuća ovog životinjskog sveta u našim vodama", rekao je Dragan Mijailović, ribočuvar u topličkom kraju.

"Ako imate jako male proticaje i ako imate povećanje temperature vode i ako imate negde čak i potpuno obustavljen protok vode, povećana je temperatura, imate manjak kiseonika u vodi, to utiče na životinjski svet u vodi, na okolinu i imate pogoršan kvalitet vode", kaže Dejan Vladiković, hidrolog RHMZ-a.

Nadležni apeluju na racionalno korišćenje vode – da se ne zalivaju bašte, plastenici, dvorišta... U pojedinim selima slavine su presušile.

"Nivo Morave je drastično opao, pa smo izgradili bušotinu da bismo mogli koliko-toliko da proizvedemo ovo što smo zasadili", kaže Dragoljub Jovanović iz Zlatokopa kod Vranja.

Iz Novog Sada slika Dunava čija se širina u jednom delu gotovo prepolovila. Zbog toga mnogi šetaju peščanim rečnim koritom i tu se odmaraju. U "Vodama Vojvodine" kažu da je ovo najveća suša u poslednjih deset godina, a do kraja leta ima još dva meseca. Dodaju da je trenutno hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav u većem delu funkcionalan.

"Kritični deo koji imamo je severni deo bačkog dela hidrosistema gde nam je vodostaj blizu minimalnih vrednosti. Imamo proteškoće pri upumpavanju vode tj. pri punjenju hidrosistema. U istom trenutku imamo veliku potražnju vode od korisnika vode za navodnjavanje i ono što je otežavajuća okolnost je da imamo velika isparavanja u ovom periodu", kaže Igor Kolaković, tehnički direktor JVP "Vode Vojvodine".

Voda nije neograničeni resurs, upozoravaju stručnjaci. Izgradnja akumulacija svakako bi pomogla održivom korišćenju.

Klimatske promene su sve više vidljive, pa će se u narednom periodu smanjivati niski vodostaji i bujične poplave. Nedovoljna količina padavina posebno ugrožava teška zemljišta.

Radmila Pivić, naučni savetnik sa Instituta za zemljište, kaže da se javljaju pukotine u koje voda prilikom prvih padavina prodire i odlazi u recipijente, u dublje delove zemljišta.

"Ona je nedostupna biljkama i samim tim problem je kada kiša padne jer nema dovoljno vlage da se zemljište zasiti i da biljke dobiju ono što im je potrebno", kaže Pivić.

Ni kratkoročne, ni dugoročne prognoze nisu ohrabrujuće, kažu u RHMZ-u. U narednih 10-ak dana doći će do povećanja nivoa Dunava, jer je u Alpima bilo padavina, ali ne toliko da bi se izašlo iz tzv. malih voda.