Kako biti najbolja nastavnica u celoj bivšoj Jugoslaviji, recept ima Snežana Filipović

Najbolji nastavnik se bira tako što mora da ispuni 27 ozbiljnih kriterijuma. Snežana Filipović kaže da samim tim što ima 30 godina radnog staža i brojne uspehe iza sebe, seminare, stručna usavršavanja i naučne radove, u nekom trenutku je poželela da pronađe svoju meru među jednakima.

"Nastavnica muzičkog po načinu rada se razlikuje od ostalih i ulaže dodatan trud u svakoga od nas i omogućava sve naše lude ideje koje nam padnu na pamet", kaže učenica Ivana Veljković.

Učenik Dimitrije Miljković ispričao je da ih nastavnica Filipović ne prisiljava da uče muzičko kao druge predmete, što ga čini opuštenim, i zalaže se mnogo što se tiče muzičkog života učenika.

Prema rečima Filipovićeve, podučavanje se danas dosta razlikuje od nekadašnjeg rada sa decom.

"Bukvalno iz godine u godinu, sa napretkom tehnologije, raznim promenama u društvu, svaka godina predstavlja nove izazove i daje neku novu specifičnost svakoj generaciji. Na nama je da to posmatramo i uskladimo sve moguće da bismo im pružili potrebno znanje na najvišem nivou", ističe Filipovićeva.

Deca su, naglašava, drugačija, ali nikako nisu gora.

"S obzirom na okolnosti u kojima žive i rade, mislim da su mnogo bolja nego što bi se moglo očekivati", kaže profesorka Filipović.

Smatra da predmet nije odlučujući faktor i da svaki predmet ima svoje izazove.

"Ostavljanje mesta učenicima da se zanimaju za temu koja se radi, zalaganje za znanje, ali da ne mora sve da bude napamet", smatra Ivana Veljković.

Miljković dodaje da bi časovi trebalo da budu opušteni i da atmosfera na času ne bude prisilna, nego zanimljiva.

Stvar je u proceni, kaže Filipovićeva, da li je prvi ili poslednji čas, da li su imali pismeni toga dana ili sledećeg časa, da li je kišni dan, ponedeljak ili petak…

"Nastavnik mora da bude taj koji će da osluškuje atmosferu i prilagođava se svemu tome, a onda će učenici videti da se nastavnik trudi i dati sve od sebe. Mislim da je to interakcija. U mojoj školi se trudimo da izlazimo jedni drugima u susret, i mi kolegijalno i đaci nama, ali je važno da to uradimo", dodaje profesorka Filipović.

Kaže da ju je veoma obradovala nagrada, jer su nastavnici muzičkog uglavnom sami u svim školama, ponegde ih ima po dvoje.

"I odjednom se nađete okruženi ljudima koji su isti kao ti, ljudima koji sanjaju snove, daju maksimum, u vremenima kada ljudi misle da je dovoljno otići na posao i vratiti se s posla, da postoji još ljudi koji ne veruju u takav način života, to je neprocenjivo osećanje, osećanje da nisi sam", dodaje Filipovićeva.

Motivaciju, kaže, nalazi u osmesima učenika i njihovim radostima. "U materijalnom smislu smatram da bi mnogo više moralo da se uradi, jer nastavnici to zaslužuju", zaključila je Filipovićeva.