Lola je pobedila rak

Ljubica Lola Kovačević poslednjih deset godina, od završetka lečenja opake bolesti, uživa u svakom minutu života. Ipak, deo vremena koje joj je podareno provodi u savetovalištu "Jefimija" i deli ga sa ženama kojima je tek postavljena dijagnoza - rak dojke. Ljubici je ta bolest otkrivena 1996. godine, i to u metastazi.

Kada joj je saopštena dijagnoza, nije bilo nikakve reakcije, priča Ljubica, strah je blokirao sva osećanja.

"Bila sam paralisana. To je strah koji ne može da se opiše, može samo da se doživi. Užasan je, teži je od bolesti, ali što se pre izvučete iz tog straha, pre ćete početi da se lečite", priseća se. 

Lola je svoju bolest pobedila, i sada, trinaest godina nakon početka lečenja, ona ide samo jednom godišnje na kontrolu. Njena iskustva su dragocena i obolelim ženama, i i lekarima. Ona savetuje svakoj ženi koja oboli od raka da prvo prihvati svoju bolest i da mora da veruje lekaru.

"Morate verovati i da je hemioterapija koja je najteža u celoj priči, vaš prijatelj, da je to lek koji će ubiti sve maligne ćelije koje se nalaze u vašem krvotoku, i kad prihvatite to, verujte da su i one nuspojave, recimo povraćanje, mnogo manje ili ih uopšte nema."

Veoma važan prvi susret sa lekarom 

Međutim, mnogi lekari ne shvataju da terapija počinje onog trenutka kada ljubazno pogledaju i prime bolesnicu kada prvi put dođe kod njih. Za ženu je taj prvi susret neobično važan - da zna da je u sigurnim rukama i da može da se osloni na lekara. "Žena će se uhvatiti za to, pa će nastaviti dalje", kaže Lola.

Po završetku lečenja, priča Ljubica Kovačević, lekari su joj rekli da je samo pola uspeha njihova zasluga, a druga polovina njena - zbog njenog stava prema bolesti, načina razmišljanja i poverenja, i u sebe i u njih. I to je prvo što kaže ženama koje dolaze u savetovalište.

"I kad one vide mene da ja funkcionišem sasvim dobro, zdravo, normalno, onda one pomisle - što i ja to ne bih mogla!"

U "Jefimiji" koja opstaje celu deceniju samo zahvaljujući donatorima, radi se po jedinstvenom programu u Srbiji - iskustvenoj podršci još na odeljenjima onkologije i hirurgije u užičkoj bolnici, a tu je i rad u grupama samopomoći, kao i psihoterapije.

"Rad u Savetovalištu namenjen je obolelim ženama, ali radimo i sa članovima porodice i osobama za podršku", kaže Slavica Simić, psiholog i koordinator u savetovalištu i dodaje da je veoma važno da i obolele žene i članovi njihove porodice znaju za otvoreni telefon "Jefimije" koji im je na raspolaganju 24 sata. "Znate, kada su žene u akutnoj panici one prvo zovu one koje su već prošle kroz bolest."