Mladi bračni par Beograd zamenio selom, i pokazao da i od kobasica može lepo da se živi

Rođeni su u Beogradu, Milena kraj Tašmajdana, a Uroš na Voždovcu. Milena je diplomirani ekonomista, on inženjer zaštite bilja. Nemaju rođaka na selu, ali su sada, kako sa ponosom ističu, oni to postali svojoj familiji. Otuda i ideja da svom preduzeću za proizvodnju kobasica, suvog mesa i slanine daju naziv "Rođak sa sela".

"Ceo život pre ovoga je bio skroz drugačiji, ovaj život na selu je nešto prelepo i pravi je pogodak kada radi cela porodica", navodi Lazar Perović.

Uroš Stojanović objašnjava da rade po tradicionalnim receptima.

"Insistirali smo da to bude starinski način proizvodnje, imamo malu pomoć mašina, tu je jedan mlin za mlevenje mesa, punilica za kobasice, a ostalo sve je stvar procesa, začina. Meso nabavljamo od proizvođača iz Srbije", objašnjava Stojanovićeva.

Milena je menadžer prodaje i za sada najviše domaćih mesnih prerađevina proda preko interneta. Tako ima dovoljno vremena za decu i to joj je, kako kaže, najvažnije.

"Mi smo za sada zadovoljni kako ide proizvodnja, a koliko daješ toliko se i vrati. Mi smo uložili svoj maksimum i deo da se vrati bićemo zadovoljni", navodi Stojanovićeva.

Tara i Teodora treniraju dva sporta, idu na časove glume i u muzičku školu, a Aranđelovac smatraju svojim gradom.

"Meni je ovde lepše nego u Beogradu. U Beogradu je gužva a ovde mogu da se igram napolju", navodi Teodora.

Njena sestra navodi da se igraju sa drugarima, ali i da imaju kuce i mace.

Stojanovići imaju veliko dvorište, bunar, jezerce, tri mačke i šest pasa, među kojima je Vanilica najomiljeniji. Svi ljubimci su sami došli kod njih i tu ostali.

Mnogi prijatelji i rodbina iz Beograda, od kojih su mnogi sumnjali da će se Stojanovići snaći na selu, sada su njihovi redovni gosti koji uživaju u vikendima provedenim u Misači.