Migranti retko u Srbiji podnose zahteve za azil, krajnji cilj su im zemlje zapadne Evrope

Ahmad je samo jedan od 4.600 migranata koji su trenutno smešteni u Srbiji. Kao i mnogima, cilj mu je da, kada to bude moguće, stigne do Nemačke ili Holandije. Granicu je teško preći kao što se teško navikava i na somborsku zimu, ali u Siriju ne želi da se vrati.

"Imao sam problema s nekim osobama, bio je rat, želim da zaboravim ono kroz šta sam prošao, želim da živim normalan život sa svojom porodicom", priča Ahmad.

Kao i na severu zemlje, tako i u centrima na jugu, najzastupljeniji su Avganistanci, a zatim migranti iz Sirije, Bangledaša i Pakistana.

"Ovde sam 2,5 godine ali planiram da idem u Nemačku, tamo imam porodicu", kaže jedan migrant koji je u Preševu.

U poslednje dve godine sve je manje porodica na migrantskim rutama. Trenutno 322 deteta su smeštena u nekom od prihvatnih centara. Do naše zemlje stižu iz Severne Makednoje, Bugarske, Crne Gore, Albanije.

"Do pre nekoliko dana je to kretanje bilo isto kao da je avgust, dolaskom praznika možemo očekivati nekakvo smanjenje prolaska. Prosečno vreme boravka od 23 dana može da se produži na 35-36 dana", ukazuje Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije.

Put pokušavaju da nastave preko Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine. U Komeserijatu primećuju da je sada manje povređenih migranata prilikom njihovom vraćanja s granica tih zemalja. Srbija na graničnim prelazima koristi druge metode.

"Nismo se opredelili za bodljikave žice, gumene metke, suzavce, način koji bi ugrozio te ljude, taj mučeni narod nije krenuo bez veze. Broj sprečenih krijumčara je najveći u okruženju i mislim da je to najhumaniji način da se ovo spreči. Samo u mesec dana 17 njih je poginulo pokušavajući da pređu", dodaje Cucić.

Srbija je za migrante i dalje samo tranzitna zemlja. Zahtevi za azil se podnose retko, u ovoj godini bilo ih 156, a odobreno je 13 zaštita.