Rezerve krvi za dan, dva – apel da odvojimo malo vremena i pomognemo nekome

Doktorka Milica Jovičić navodi da svako ko uđe u bolnicu je potencijalni primalac krvi.

"Prema podacima iz literature, tranfuzija krvi je jedna od najčešćih intervencija koja se izvodi u bolnici", dodaje doktorka.

Ističe da svakome našem dragom, poznatom, krv može da zatreba.

"Da li kada je ušao u bolnicu, da li zato što je učesnik u saobraćaju, a znamo da se dešavaju saobraćajni traumatizmi... Nikada ne znamo kada će nam krv zatrebati i zato je jako važno da kada smo zdravi, kada se dobro osećamo odvojimo malo svog vremena i damo krv", poručuje Jovičićeva.

Ukazala je da od početka pandemije raspolažu jednodnevnim do dvodnevnim rezervama krvi.

"To znači da sve ono što danas prikupimo će nakon obrade sutradan biti izdato i da nam već fukcionisanje sledećeg dana zavisi od onoga što ćemo tog dana prikupiti", objasnila je Jovičićeva.

Navodi da je pandemija samo jedan od razloga za to, a da je u Srbiji i svaka peta osoba starija od 65 godina, dok krv daju osobe između 18 i 65 godina.

"Pored toga kada se uzmu razni razlozi zbog kojih neko ne može da daje krv smatra se da negde između 30 i 40 procenata ljudi u populaciji može da da krv. Mi stalno pričamo o onih tri posto ljudi koji daju krv, ali kada sagledamo te ljude koji mogu da daju krv 90 odsto njih to ne uradi", kaže Jovičićeva.

Ističe da su pre pandemije imali stalne akcije dobrovoljnog davanja krvi u školama i na fakultetima, ali i da sada putem društvenih mreža ih pozivaju da dođu na mesta gde se daje krv.

"Bile su i akcije Crvenog krsta usmerene prema generaciji 2020. koja je propustila da prvo davanje krvi obavi u školama u nekom poznatoj sredini, da se upozna sa tim", dodaje ona.

"Jako teško prikupiti minimum 300 davalaca dnevno"

Naglašava da je jako teško prikupiti tih minimum 300 davalaca dnevno. A već kada prikupimo 250 naše zalihe su ugrožene, naglašava doktorka.

Objasnila je da moraju uvek imati krv uvek za hitne, vanredne situacije. "Nekada se loše stavri ne dešavaju danima, ali mi tu neku rezervnu krv za hitne situacije, za vitalno ugrožene pacijente moramo uvek imati, a sve ono što može da sačeka, odlažu se ponekad operacije", navodi Jovičićeva.

Naglašava da je to veoma teško i da ljudi kada se nađu u takvoj situaciji shvate da koliko krvi ima zavisi od nas koji se dobro osećamo i tada apelujući na porodicu i prijatelje okupe ljude koji daju krv.

"To nije dobar način, svakome od nas krv može da zatreba. Mnogo dece se bori sa raznim teškim bolestima, puno je onkoloških bolesnika, povređenih", kaže Jovičićeva.

Pozvala je davaoce svih krvnih grupa da se priključe akciji dobrovoljnog davanja krvi.

Na pitanje ko sve može da da krv, Jovičićeva kaže da su to osobe od 18 do 65 godina koje se dobro osećaju, da nemaju neke hronična, maligna, teška oboljenja.

"Kada ste prehlađeni treba da prođe nekoliko dana da se oporavite, ako uzimate neku terapiju da to isto prođe", dodala je Jovičićeva.

Svakodnevno građani mogu dati krv u Institutu za transfuziju Srbije radnim danima od 7 do 19 časova, a subotom od 8 do 15 časova.

"Krv se u Beogradu može dati u Zemunu i na VMA radnim danima, krv se daje svakodnevno u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Subotici i Užicu. Pored toga, sve ove ustanove kao i naša imaju mobilne ekipe", rekla je Jovičićeva i dodala da na sajtu građani mogu naći detaljan plan gde će se nalaziti mobilne ekipe.