среда, 26.05.2021, 20:52 -> 20:53
Извор: РТС
Trag u beskraju “miga 21“, poslednja pesma “balalajke“ na nebu iznad Srbije
Jedan, nadaleko čuveni lovac otišao je u penziju. I dobio je zasluženi ispraćaj, uz vodene topove, na batajničkom aerodromu. Tako je "mig 21", posle 58 godina službe, otišao, ne u penziju, nego u istoriju ratnog vazduhoplovstva. "Trag u beskraju", tako je nazvan ispraćaj. Boriša Mandić bivši vojni pilot i višedecenijski instruktor na "migu 21" kaže za RTS da je taj avion vlasnik 24 svetska rekorda i da zaslužuje zvanje najboljeg lovačkog aviona na svetu svih vremena.
Boriša Mandić je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a rekao da je izabrano da se ispraćaj "miga 21" zove "Trag u beskraju" jer je avion posle 58 godina itekako ostavio trag u beskraju nad nebom iznad Srbije.
Kaže da nije uobičajeno da jedan avion ide ovako u penziju.
"Mi piloti smo emotivni ljudi. Celi naš život je jedna snažna emocija prema brzinama, visinama, pozivu. Mi smo za ovaj avion i sudbinski i emotivno vezani i uvek ćemo ga čuvati u sećanjima i srcu", ističe Mandić.
Vlasnik 24 svetska rekorda
Napominje da su statistički podaci u vezi sa tim avionom impresivni. Ali, napominje, statistika je samo brojka.
"Ovaj avion je proizveden u najviše primeraka na svetu, a i vlasnik je 24 svetska rekorda koji još niko neće oboriti. Ako gledamo statistički, realno on zaslužuje atribut i zvanje najboljeg lovačkog aviona na svetu svih vremena", napominje Mandić.
Pilotski poziv, ističe, bira ljude, ne ljudi pilotski poziv.
"Mi smo svesno prihvatili sve to što ima kao manu. Uz volju, obučenost, svi ti njegovi nedostaci su mogli da se kompenzuju", dodaje Mandić.
Fenomen rodni kraj
Dodaje da je ovaj avion odneo 53 pilota za 58 godina službe.
"Svaki deseti pilot je izgubio život. Međutim, isto tako piloti prihvataju rizik i odgovorni su. Mi delimo bol, ali onog časa kada sedne u kabinu on snosi punu i jedinu odgovornost. U ukupnom broju katastrofa na prvom mestu je ljudski faktor, na drugom mestu tehnika. Imamo fenomen rodni kraj koji je odneo mnogo pilota, ne samo kod nas", ističe Mandić.
Navodi da kada su vršene ankete kod američkih, indijski, kineskih pilota, govorili su da im je najžalije kada odu u penziju što nisu videli rodni kraj.
"Svako želi da vidi i rodnu kuću i kraj i tada se suzi fokus, naprave se greške i katastrofa je neizbežna", kaže Mandić.
Balalajka su ga, dodaje, zvali zbog specifičnog zvuka na malim i srednjim visinama.
"Taj zvuk je bio prepoznatljiv, njegov zaštitni znak i, nažalost, više ga nećemo slušati na ovim prostorima. Bez obzira na sve, u ime armije ljudi koji su radili na njemu, dužan sam da kažem da je ovaj avion ostavio neizbrisiv pečat u tradiciji ovog vazduhoplovstva", navodi Mandić.
Ističe da su već spremili te avione da ih stave u dvorište muzeja.
"Moramo da ih sačuvamo od pepela vremena za buduće generacije", zaključio je Mandić.
Коментари