Gračanica, stožer opstanka srpskog naroda
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Upravo to istorijsko trajanje svetinje jeste svedočanstvo života pravoslavaca na kosovskoj grudi.
Verujući Srbi dane Strasne sedmice Vaskršnjeg posta provode u molitvama koje su nada ne samo njihovog opstanka, već i povratka raseljenih.
Da su tu od davnina podseća nas ktitorska Povelja koja isijava u južnom paraklisu zadužbine kralja Milutina. Gračanica – arhitektonska lepotica ovenčana je u pesmama i književnim delima. Pominje se i svetinja Svetog Dimitrija iz 14. stoleća u obližnoj Sušici, selu koje beleži 700 leta postojanja.
"U defteru Vuka Brankovića bilo je nekih tridesetak domaćinstava. Danas je ovo selo sa 160-170 domaćinstava od toga 110-115 srpskih. Jedan broj mladih ljudi odlazi zbog toga što nema posla. Ovo selo je jedno od najstabilnijih što se tiče toga da se opstane, dokaz je i crkva koju smo podizali poslednjih 30 godina", rekao je novinar i publicista Đorđe Jevtić.
O Manastiru Svetog Dimitrija koji je i oslikan, brine sestrinstvo Gračanice, prepoznatljivog spomenika kulture sa izuzetno vrednim fresko-slikarstvom u duhovnom prostoru Bogrodičinog hrama. Gračanica, deo istorije i kulture sveta, stožer je opstajanja svetosavskog roda.
Književnik i novinar Živojin Rakočević kaže da taj beleg od sedam vekova koji postoji, u istoriji nezamenljiv.
"On je utisnut u nas, u našu nauku, našu kulturu, proste ljude koji već treću generaciju žive u Torontu jednako kao u čoveka koji ovde svaki dan prolazi i živi sa ovim umetnošću i lepotom. Mesto na kome stojimo prepuno je svedoka dobrote, svedoka umetnosti prepuno svedoka nacionalnog trajanja", naveo je Rakočević.
Gračanica sa vladarskim portretima ktitora kralja Milutina i kraljice Simonide i zadivljujućom Lozom dinastije Nemanjića, ali i freskom Uspenja Presvete Bogorodice, ponos je pravoslavaca koji, uprkos mnogim balkanskim nedaćama, istrajno svanjavaju uz kraljevsku svetinju.
Коментари