уторак, 06.04.2021, 11:00 -> 16:46
Извор: РТС
Istoričar Dejan Ristić: Bombardovanje Beograda imalo je karakter odmazde
Mi dosta dugo negujemo kulturu zaborava i dosta toga iz prošlosti relativizujemo kao nešto što se desilo i što je prošlo i sa čim ne znamo šta da radimo. Bombardovanje Beograda je početak okupacije naše zemlje, ogromnog stradanja civila, početak građanskog rata, a posledice toga osećamo i danas, rekao je za RTS istoričar Dejan Ristić.
U šestoaprilskom bombardovanju Beograda uništena je i Narodna biblioteka Srbije, ali Hitler nije lično, kako neki danas navode, naredio uništenje biblioteke.
"Hitler je tražio da bombardovanje Beograda ima karakter odmazde, odnosno grad treba da bude sravnjen sa zemljom, a jedan od ciljeva bila je i biblioteka. Grčka je napadnuta istog dana, ali je Atina, za razliku od Beograda, pošteđena", rekao je gostujući u Jutarnjem programu istoričar Dejan Ristić.
Beograd je bio proglašen za otvoren grad i on nije smeo da bude napadnut, ali je brutalno bombardovan uz korišćenje i zapaljivih bombi.
"Uništeno je oko 80 odsto građevina u urbanom delu grada, a smatra se da je stradalo između 2.500 i 4.000 što civila što branitelja grada. Nekoliko projektila pogodilo je direktno skloništa, zbog čega tačan broj ljudi nikada nije utvrđen", istakao je Ristić.
Istoričar kaže da je Hitler imao negativan stav prema srpskom narodu zbog Prvog svetskog rata, ali i zbog 27. marta, zbog čega je doneo odluku da se, s jedne strane, osveti, ali i da pokaže kako će proći neposlušni.
Uništena najveća kulturna riznica ovog dela Evrope
U bombardovanju Narodne biblioteke uništeno je oko pola miliona bibliotečkih jedinica.
"Uništena je najveća kulturna riznica u ovom delu Evrope i to je najveći kulturni zločin počinjen tokom Drugog svetskog rata", istakao je Ristić.
Ipak, i 80 godina posle bombardovanja, ništa nije urađeno na mestu nekadašnje biblioteke na Kosančićevom vencu.
"Imajući u vidu da je to najveći kulturni zločin počinjen na ovom prostorima, ne postoji način da opravdamo naše nedelanje i mislim da je došlo vreme da u narednim godinama vidimo obnovljeno zdanje", naglasio je Ristić.
Prema njegovim rečima, Narodna biblioteka Srbije je još 2012. godine tražila da se u katastru parcela na Kosančićevom vencu vrati NBS, a projekat da se ona obnovi postoji.
"Ukoliko želimo da nazremo budućnost, tragove treba da vidimo u prošlosti. Ako želimo odgovorno da pristupimo sebi danas, moramo da dobro poznajemo istoriju sveta ali i nacionalnu istoriju", zaključio je u gostovanju na RTS-u istoričar Dejan Ristić.
Коментари