Nije dovoljno samo zabraniti plastične kese, već promeniti sistem odlaganja otpada

Plastične kese se mogu se videti u travi, na parkinzima, trotoaru, ali i na drveću. Prizore koje je zabeležila ekipa RTS-a pokazuju da su plastične kese i pored zabrane ipak svuda oko nas. Neki građani koriste sopstvene, dok drugi kupuju kese koje su u ponudi.

Odlukom grada plastične kese zamenjene su biorazgradivim, a u Udruženju inženjera za zaštitu životne sredine smatraju da to neće Novi Sad očistiti od plastike.

Igor Jezdimirović, inženjer zaštite životne sredine ukazuje da su biorazgradive kese su u suštini pokušaj da se odgovornost građana prema otpadu prebace na tehnologiju. Kada ostavimo kesu u prirodi, ona, nažalost, bude razložena na mikroplastiku u kojoj nam se onda vraća, naglašava Jezdimirović.

Oni čiji je posao da plastične kese pošalju u prošlost navode da inspekcije za tri meseca nisu napisale nijednu prijavu, kao i da će prizori bačenih kesa biti manje, ukoliko se sistem upravljanja otpadom poboljša.

Dragica Branković iz novosadske Gradske uprava za zaštitu životne sredine kaže da separacijom otpada na mestu nastanka rešava opšti problem sa odlaganjem plastike, ne samo kesa.

Da bi separacija bila moguća, potrebno je izgraditi regionalnu deponiju, što je prema Strategiji razvoja grada, Novi Sad trebalo da završi još prošle godine.

Igor Jezdimirović da sistem odlaganja otpada u Srbiji je neodrživ i neprihvatljiv, pre svega, zato što, kako je istakao, pravi jako veliko zagađenje u životnoj sredini.

Odlukom koja zabranjuje plastične kese, propisane su i novčane kazne, 150.000 dinara za pravno i 25.000 za odgovorno lice koje na prodajnom mestu koristi nerazgradive kese. Da bismo ih više viđali na ulicama gradova, potrebno je uraditi mnogo više od proste zabrane upotrebe, jer da bi se razgradila u potpunosti, plastičnoj kesi je potrebno 240 godina.