Epidemija uticala i na ribarstvo, alasi optimistični: Korona neće u vodu

Ribnjak u Barandi, ne baš tako davno, ubrajao se među najveće proizvođače šarana u ovom delu Evrope. Šaran se gajio na površini od 1.100 hektara. Zbog brojnih problema samo pre jedne decenije bio je pred zatvaranjem, a posle poslednje privatizacije uspešno se oporavlja.

Kao i na drugim ribnjacima najveći problem je kako obezbediti radnu snagu jer za ovim poslom u Banatu ne vlada velik interes.

"Ja sam iz Priboja za poslom došao ovde u Barandu na ovaj ribnjak da radim na izlovu, izlov teče povoljno, vreme nas služi, malo korona, slušamo da svuda vlada, ali u vodu neće, tako da smo mi ovde sigurni što se tiče korone. Šarana ima, može da se zaradi, radimo svaki dan, ne prestajemo", kaže Saša Tomanović iz Priboja.

Ovo je bila izuzetno teška proizvodna godina. Ipak, u Barandi su zadovoljni sa proizvodnjom.

"Ove godine imamo proizvodnju na nepunih stotinu hektara, što se tiče proizvodnih rezultata, za sada smo izuzetno zadovoljni. Inače, proizvodnja nam je od četiri do šest tona po hektaru, što se tiče krupnoće, šaran nam je od tri kile do osam kilograma, znači imamo krupnu ribu sa izuzetno malim procentom masti tako da je to ono što tržište traži", ukazuje veterinar Zoran Mažić iz firme DOO Ribarstvo Baranda.

Kako ide prodaja u doba korone?

"Otežano, izuzetno otežano, što se tiče ribe, s obzirom da je Sveti Nikola tu na pragu, a ograničenje kriznog štaba na broj osoba u skupini, smanjenje ribe je sigurno oko trideset do četrdeset posto u odnosu na predhodnu godinu", ukazuje Janko Ćosović, direktor DOO Ribarstvo Baranda.

U Vojvodini je i dalje neiskorišćeno na hiljade hektara slatinastog zemljišta idealnog za ribnjake. Za podizanje jednog hektara ribnjaka potrebno je oko 50.000 evra, ali stručnjaci tvrde da se uložena sredstva vrate za pet godina.