Plan reforme penzija do kraja februara

Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Ljajić izjavio je da je reforma penzionog sistema jedan od najvažnijih segmenata reformi koje očekuju državu u 2010. godini.

Ljajić je rekao će se za reformu penzionog sistema tražiti rešenje u vezi sa indeksacijom, odnosno usklađivanjem rasta penzija, sa beneficiranim radnim stažom i odlascima u prevremenu penziju.

Više od 22 odsto penzionera su otišli u prevremenu penziju, a to je teško održivo za osiromašenu Srbiju i tim pitanjima će se najviše baviti reforme, rekao je Ljajić u intervjuu agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, "izvesno je da neće biti izjednačavanja starosnih granica za žene i muškarce".

Ljajić je ukazao da je pitanje penzija vrlo osetljivo, i politički i socijalno i ekonomski, ali je naglasio da penzije nisu socijalna, već ekonomska kategorija.

"Plan reforme treba da sačinimo do kraja februara i da u dogovoru sa MMF-om predstavimo ta rešenja. To bi trebalo da podrazumeva i konsenzus sa socijalnim partnerima i svim zainteresovanim društvenim akterima. U svakom slučaju, tražimo sistem koji je ekonomski održiv i socijalno opravdan", naveo je ministar za rad.

Upitan da li se razmišlja o uvođenju obaveznog dopunskog osiguranja,  Ljajić je ocenio da još nema pretpostavki za to, jer ni dobrovoljno dopunsko osiguranje nije dovoljno razvijeno, a nužno je naći rešenje za reformu prvog stuba, odnosno obaveznog osiguranja.

Tranzicija bolna

Ministar je ukazao da je tranzicija bolna i da ona ne podrazumeva samo promenu vlasništva već i mentaliteta, sistema vrednosti, odnosa prema radu i radnom mestu.

"U Evropi prosečan radnik promeni sedam radnih mesta u radnom veku,  naš prosek su dva radna mesta. Za radno mesto sada morate stalno da se borite, usavršavate, da budete bolji od potencijalnog konkurenta", naveo je Ljajić.

Takva promena odnosa prema poslu, rekao je, dug je proces u koji moraju da se uključe i obrazovni sistem i mediji, a ključna je uloga sindikata.

Zato nam treba socijalni dijalog - da se ne bavimo samo minimalnom cenom rada, što jeste značajno, ali da se bavimo i strukturnim i sistemskim promenama u našem društvu, naveo je Ljajić.

Rekao je da se ne mogu tolerisati poslodavci koji u u vreme krize misle samo na profit, a ne misle da ispune obaveze prema radnicima.

Zbog toga će, istakao je Ljajić, sistem kontrole biti značajno pooštren i neće biti dozvoljene improvizacije i voluntarizam u smislu "isplaćivaću vam neto plate, neću doprinose jer je kriza".

"Ne sme kriza da bude alibi za nesavesne poslodavce niti izgovor za otpuštanje radnika zbog navodnih tehnoloških viškova", rekao je ministar rada.

Podsetio je da i dosadašnja zakonska rešenja predviđaju da se ne mogu isplatiti plate ako se ne ulate doprinose ali da je za sprovođenje tih odredbi potreban "multisektorski pristup", pošto inspekcija rada nema nadležnost za sve oblike kršenja prava radnika.

"Taj novi pristup je nužan da se spreči ono što se događalo, pa smo svake 3-4 godine donosili propise da se poveže radni staž i da se overe zdravstvene knjižice, iako je to bila obaveza poslodavaca", naveo je Ljajić.