Godišnjica devetomartovskih demonstracija

Na zabranjeni miting na Trg Republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu. Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja je tada prvi put nazvana "TV Bastilja".

Već oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija.

Lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica pozorišta Vida Ognjenović. Dok su se sa terase Narodnog pozorišta lideri opozicije obraćali demonstrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom.

Demonstranti su pružali žestok otpor pa su ubrzo počeli višečasovni sukobi sa policijom.

Na prebijanje demonstranta, lider SPO-a Vuk Drašković odgovorio je pozivom na "juriš" sa balkona pozorišta.

U sukobima policije i demonstranata povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici, dok je bežao od demonstranata, život je izgubio policajac Nedeljko Kosović. Nešto kasnije, policija je upotrebila vatreno oružje i tom prilikom je stradao sedamnaestogodišnji Branivoj Milinović.

U jeku okršaja, vlast je na ulice izvela i tenkove. Lider SPO-a Vuk Drašković je uhapšen, a zabranjen je rad televiziji Studio B i Radiju B92.

Slobodan Milošević demonstrante je nazvao "snagama haosa i bezumlja".

Odgovor na silu, stigao je sledećeg dana iz Studentskog grada, kada su ka Terazijskoj česmi krenuli studenti.

Posle nekoliko dana protesta, usvojeni su zahtevi studenata, iz zatvora je pušten Vuk Drašković, a tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku.

Takođe je smenjeno rukovodstvo RTV Beograd, a televizija Studio B i Radio B92 su nastavili sa radom.