Radnici smatraju da im se krše prava, zašto se ne žale

Mario Reljanović ukazuje da najveći broj radnika zarađuje manje od prosečne plate – oko 45.000 u odnosu na republički prosek od oko 57.000. dinara

Prema njegovim rečima, postoje dve tendencije – da država ograničava radna prava zakonom, a sa druge strane da ne reaguje na kršenje zakona.

"Položaj radnika je nezavidan. Prava radnika se konstantno umanjuju izmenama zakona iz oblasti rada, a i ona prava koja imaju često se krše", dodaje Reljanović.

Kaže da veliki broj radnika ne prima platu ili prima minimalac i dodaje da neki čak vraćaju deo svoje zarade poslodavcu što je krivično delo, a ne plaća se ni prekovremeni rad.

Kako naglašava, veliki broj ljudi radi u minimalno zagarantovanim uslovima, a mnogi rade i ispod njih.

"Stariji i slabo plaćeni radnici odriču se svojih prava"

Reljanović navodi da su čak tri od četiri radnika za istraživanje Centra za razvoj individualizma rekla da imaju osećaj da se njihova prava krše.

"Ima mnogo ispitanika od preko 50 godina koji bi radili u bilo kakvim uslovima. Oni koji rade više poslova ne mogu sebi da priušte rizik i zato se odriču prava kojih ne bi smeli da se odriču", kaže Reljanović.

Strah je, ističe, kod radnika opšteprisutan: "Radnik se oseća izolovano, nema poverenja ni u poslodavce, ni državu, ni u Inspekciju rada, a nema ni novca da potraži pravnu zaštitu – advokata."

Kada zarađujete minimalac, treba da platite taksu za pokretanje postupka protiv poslodavca, a radnik se u tom slučaju oseća veoma usamljeno, dodaje Reljanović.

"Kratkoročni rezultati politike zapošljavanja"

Politika investiranja i zapošljavanja diktira fleskibilne oblike rada koji samo kratkoročno doprinose rastu zapošljavanja, što se, kako kaže Reljanović, dešava i drugim zemljama.

"Iz ugla države najbolje je da se što više ljudi zaposli, dok su za zaposlene bolji uslovi rada i bolji odnos sa poslodavcem važnija pitanja od visine plate", tvrdi Reljanović.

Ističe da država visokim subvencijama favorizuje strane investitore u odnosu na domaće male i srednje preduzetnike.

"Od 2000. do 2008. bila je priča da će mali preduzetnici podići zemlju. Podrška države je izostala, a imate i propise koji guraju te poslodavce u 'sivu zonu'", kaže Reljanović.

Nameru sindikata da se registruju kao političke partije vidi u želji da ojačaju svoj položaj.

"I radnici se učlanjuju u partije, što na neki način slabi same sindikate", zaključuje Reljanović.