Đorđević: Više novca za socijalnu zaštitu u narednoj godini

Zoran Đorđević, je za emisiju Sedmica Radio Beograda 1 naveo da je u odnosu na početni plan  za 2019. godinu, u 2020. dobijeno 12,3 milijarde više. 

"Mi smo u odnosu na početni plan za 2019. godinu, u 2020. dobili 12,3 milijarde više, ili 139,2 milijarde dinara. Prevashodno će biti usmerene na razvoj socijalne zaštite. Ima nekih novih stvari koje želimo da uvedemo, kao što je dalji razvoj socijalnih krata, zatim za unapređenje rada centra za socijalni rad i svakako poboljšanje materijalnog položaja i povećanje nekih nadoknada, kad su u pitanju porodica i deca", naveo je Đorđević.

Uz veliku zahvalnost penzionerima, koji su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije, ministar je istakao da će se i u narednom periodu voditi briga da budu zadovoljni građani koji pripadaju ovoj populaciji i potvrdio povećanje penzija u narednoj godini od 5,4 odsto.

"Mnogo pre nego što smo očekivali, još smo bili na neki način u fiskalnoj konsolidaciji, počeli smo sa povećanjem penzija. Vidite da iz godine u godinu, mi njih ne zaboravljamo i bićemo revnosni i ubuduće. Uvek ćemo voditi računa o tome, jer nam je bitno da građani koji pripadaju toj populaciji budu zadovoljni i budu materijalno situirani", poručio je Đorđević.

Dodaje da će se nastaviti sa poboljšanjem njihovog materijalnog položaja, kako kroz povećanje penzija, tako svaki put kada ima prostora i sa novčanim davanjima.

"Švajcarska formula podrazumeva da, ako recimo uzmemo, da je povećanje prosečne zarade u odnosu na prethodnu godinu, u godini dana, u određenom procentu. Uzima se 50 odsto tog povećanja koje je bilo i 50 odsto povećanja od ukupnog porasta cena na malo. Kada se sabere daje Švajcarsku formulu. Kad smo računali za godinu dana ispalo je da je to nekih 5,38 odsto, to znači biće povećanje penzija 5,4 odsto", navodi ministar.

Donošenje novog Zakona o radu planirano je do kraja 2021. godine. Formiranje radnih grupa i javna rasprava o novom zakonu planirani su za narednu godinu. Privredna komora Srbije je nedavno predložila izmene po pitanju bolovanja, a ministar ističe da je ova oblast dobro regulisana i važećim zakonom.

"Kada je u pitanju ova primedba, ili sugestija, ili predlog, ja sam više na strani sindikata i radnika, jer mislim da je ovaj Zakon o radu vrlo precizno definisao kako se koristi bolovanje. Koje su to dužnosti radnika i na koji način oni treba da donesu tu potvrdu. To je član 103, član 179 , u stavu 3 tačka 3, gde se kaže kako i na koji način ukoliko se zloupotrebi, može da se dobije otkaz. Kako i na koji način poslodavac može da proveri, da li je zloupotreba bolovanja u pitanju. Tako da mislim da je to vrlo precizno definisano", naveo je Đorđević.

Dodaje da građani mogu to da pogledaju ukoliko potraže Zakon o radu na Internetu.

"Znači član 103 reguliše, kako se dokazuje bolovanje, a član 170, stav 3, tačka 3 i stav 3, tačka 7 i stav 4, kažu šta podrazumeva zloupotrebu i kako može da se dokaže da je zloupotreba u pitanju", objašnjava ministar.

Izrada socijalnih karata

I naredne godine, jedan od prioriteta Ministarstav za rad, zapošljavanje, boračka i socijlalna pitanja biće izrada socijalnih karata. 

"Proces izrade socijalnih karata je vrlo kompleksan. Da nije tako, ne bi 30 godina čekali kao država da se to uvede. Mislim da je to najbolji način da dođemo do jedne pravednije i transprentnije podele. Da vidimo šta imamo, čime raspolažemo i kakav nam je materijalno - finansijski položaj građana", navodi Đorđević.

Dodaje da je prvi korak učinjen pre donošenja zakona. 

"Mi smo krenuli sa prvim korakom pre donošenja zakona, da sve ono što imamo u Ministarstvu kao baze podataka, objedinimo na jednom mestu. To smo uradili u toku ove godine. Prva faza je završena početkom jula ove godine. Ona je objedinjena i nalazi se u Državnom data centru. U međuvremenu je naravno rađeno i na izradi zakona, koji treba da uđe u skupštinsku proceduru. On je spreman. Mi ćemo ga poslati na Vladu i čekaćemo da ga Vlada usvoji, kako bi išao u skupštinsku proceduru, što nam je osnova za drugi deo", objanjava ministar.

Dodaje da druga faza podrazumeva da ćemo moći da, sve podatke koji su potrebni za analizu i alate koji su potrebni da bi dobili kvalitetnu analizu toga kakva nam je struktura građana kada je u pitanju materijalni položaj građana, dobijemo na jednom mestu i da povlačimo podatke iz drugih baza.

"Do tada radimo sve pripremne radnje, da budemo spremni za trenutak kad zakon bude izglasan i on bude deo sistema. Na kraju u trećoj fazi da počnemo da radimo na alatima koji će nam pomoći da budemo transparentni i pravedi u podeli socijalnih sredstava", navodi Đorđević.

Kako ističe, cilj Ministarstva je da sistem rada centara za socijalni rad bude unapređen i da se približi standardu najrazvijenijih zemalja Evrope.

"Mi smo analizu završili. Predložili smo kako i na koji način treba da bude standardizovana i kako treba da izgleda buduća sistematizacija. Sa saradnicima i nekim stručnim saradnicima iz inostranstva radili smo na tome da vidimo kako treba da izgledaju novi moderni centri za socijalni rad. Oni treba da budu modularni i unifikovani za celu državu. Biće podeljeni u četiri ili pet različitih veličina centara za socijalni rad, koji će biti po broju zaposlenih i po veličini različiti, ali će biti određeni prema broju građana koje opslužuju", objašnjava ministar.

Dodaje da centri za socijalni treba da budu identični po fizičkom izgledu, ali i po broju zaposlenih.

"Primera radi ako su Vranje i Vršac po broju korisnika isti, centri za socijalni treba da budu identični po fizičkom izgledu, ali i po broju zaposlenih. Time ćemo dovesti do toga da se zapošljavaju ljudi koji trebaju tom centru i troše se namenski sredstva dobijena od države. Da ne ispadne, recimo da je centar za socijalni rad u Vranju kad ga izgradimo, drastično skuplji od Vršca, a oni isto izgledaju. Tačno ćemo znati koliko kojih modela treba i gde. Mogu da se raspišu tenderi i konkursi i vrlo lako da se dođe do toga da svi izgledaju isto. Da se uštedi s obzirom da će biti unifikovani i znaće se unapred koliko takvih centralna treba da se izgradi", navodi Đorđević.

Na SOS telefon za žene žrtve nasilja stiglo 2.350 poziva

Prilikom standardizacije centara za socijalni rad vodilo se računa, kako o bezbednosti socijalnih radnika, tako i o bezbednosti korisnika. Ministar Đorđević, kaže da će Ministarstvo i dalje aktivno učestvovati u borbi za sprečavanje svih vrsta nasilja.

"Mi radimo trenutno na izradi strategije prevencije nasilja nad ženama i mislim da će ona biti gotova do kraja ove godine, što je po planu. I predsednica Vlade se uključila i imali smo par sastanaka na tu temu. Ona želi da ta strategija bude efikasna i da da na neki način smernicu kako treba da bude izgrađen akcioni plan. Verujem da će biti kvalitetna strategija", ocenjuje Đorđević.

Dodaje da se u međuvremenu krenulo sa edukacijom zaposlenih, zatim sa prevencijom, da kada imamo indicije da je neko nasilan, to ne bude više u nekim okolnostima gde neće biti kontrole.

"Uveli smo i nacionalni SOS telefon, koji je bio naša obaveza prema Istanbulskoj konvenciji. Rade stručni ljudi. Telefon je dostupan 24 sata, 7 dana u nedelji. Trenutno radi 10 zaposlenih u svim sferama i ono što je bitno od kada je otvoren, od 27. decembar 2018. do danas bilo je 2.350 poziva, što znači da je zaživeo. Oni koji imaju problem i poverenje da se jave, dobiće najkvalitetniju uslugu i savet, pomoć ili neku vrstu intervencije. Svi su zaštićeni. Pozivi mogu da budu i anonimni, mogu i sa predstavljanjem, sasvim je svejedno. Verujem da ovoliki broj poziva i to što je zaživeo, upravo govori o tome da smo na pravom putu, da efikasnijom borbom ubuduće probamo da iskorenimo nasilje ili u krajnjem slučaju ga spustimo na neki daleko niži nivo", objašnjava ministar. 

Novi zakon obavezaće poslodavce da osiguraju sve radnike

Dodaje da novi Zakon o osiguranju u slučaju povreda na radu, koji je u pripremi, nalaže da svi poslodavci, moraju da osiguraju svoje radnike.

"To neće predstavljati namet, zato što zakon nalaže da svi moraju da budu osigurani. Štete koje nastanu će za poslodavce u početku biti malo opterećenje. Svaku štetu koja nastavne iz radnog odnosa, će platiti osiguranje. Radnici će biti sigurni, jer u slučaju da se desi bilo kakva povreda osiguranje će platiti tu povredu", objašnjava Đorđević.

Dodaje da ukoliko poslodavac nije preduzeo sve u skladu sa zakonom da zaštiti radnika, onda će osiguravajuća kuća, pored države, da tuži tog poslodavca, a može, kako kaže, i sam radnik zato što nije dobio adekvatanu zaštitu i bezbednost na radu", navodi Đorđević.

Kako kaže, predviđeno je i da bolovanje do 30 dana ne ide više na teret poslodavca, već da ide na teret osiguranja, tako da ukoliko postoji zloupotreba, onda osiguranje tuži radnika.

"Mi smo gledali da sublimirano sva iskustva koja postoje u Evropskoj uniji. Da napravimo zakon koji se u svim segmentima pokazao kao pozitivan. Ništa nismo izmišljali, već smo uzimali samo ono što je pozitivno. Naša radna grupa je išla na stručna savetovanja, da vidi kako to rade neke zemlje koje su to uredile na najbolji mogući način i mi smo bukvalno ukrstili sve to u ovaj zakon", zaključio je ministar.