Sve više stranih turista posećuje Pećku patrijaršiju
U godini obeležavanja osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve, raduje da drevnu lavru Pećku Patrijaršiju u Rugovskoj klisuri, pored reke Pećke Bistrice, pohode ne samo verujući već i mnogobrojni turisti iz sveta.
Nesvakidašnji srednjovekovni sklop pećkih manastirskih crkava više od sedam vekova čuva sećanje na slavnu, ali i tužnu srpsku prošlost.
Udno Prokletija nadomak Peći podignut je prestoni hram srpskih arhiepiskopa i patrijaraha. Najbolja potvrda da je 45 patrijaraha ustoličeno na tom mestu je upravo mermerni tron koji je iz 13 veka.
"U Metohiji su temelji naše samostalnosti i autokefalnosti naše crkve. Ceo prostor odiše blagodeću. Ne nalazi se samo manastir Pećka Patrijaršija, već još bezbroj malih crkava i manastira, a cela Metohija, to jest kako se ranije zvala Hvosno, je ukrašeno njima", ispričao je Mlade Nikolić, student istorije iz Beograda.
Predrag Avramović iz Srpskog sobranja "Voštanik" iz Banjaluke rekao je da ljudi iz tog udruženja desetak godina stalno dolaze i vraćaju se KiM.
"Naše molitve i želje su usmerene pre svega onima koji su ostali ovde koji čuvaju Kosovo i Metohiju za sve nas", kazao je Avramović.
Drevnu lavru pohodi sve veći broj inostranih turista. U manistiru je postavljen i audio-vodič na više jezika.
"Dolaze dosta. Najviše je Japanaca, Francuzi, Englezi i iz drugih zemalja dolaze da vide da je to apsolutno srpsko i da ovo nije od juče. Sama istorija dokazuje čije je", ispričala je Mati Haritina, igumanija Manastira Pećke Patrijaršije.
Ovaj kulturno-istorijski spomenik je 2006. u Viljnusu zajedno sa zadužbinama kralja Milutina Gračanicom i crkvom Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, upisan u Uneskov registar baštine i deo je istorije i kulture sveta.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар