Pitanje žičare rešeno na (ne)određeno vreme

Odluka Upravnog suda je da se do okončanja sudskog spora odloži rešenje Ministarstva građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, kojim se investitoru Javnom preduzeću "Skijališta Srbije" daje dozvola za izvođenje pripremnih radova na Kalemegdanu za buduću žičaru. U obrazloženju suda se navodi da bi izvršenjem ovog rešenja bila naneta šteta širim interesima javnosti, koja bi se teško mogla nadoknaditi.

U Ministarstvu kažu da će poštovati odluku suda iako su, tvrde, sve uradili po zakonu.

"Najvažniji jesu bili, ja bih rekla, upravo uslovi koje smo dobili od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i kojima se propisuju mere pod kojima se ovaj objekat može graditi. Iste takve uslove dobili smo i od Zavoda za zaštitu prirode. Dakle, nikakva povreda bilo kog posebnog zakona u ovom slučaju nije moguća jer su svi akti koje je Ministrstvo izdalo, a to su i lokacijski uslovi i ova posebna dozvola, izdati u skladu sa svim važećim uslovima", tvrdi Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Oni koji se protive izgradnji, 20 strukovnih organizacija i udrženja, a svojim potpisima podržalo ih je 14.000 građana, dovode u pitanje zakonitost mišljenja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, bez kojeg ne bi mogla da počne realizacija projekta.

"Juče, prekjuče smo dobili i stav Stručnog saveta Republičkog zavoda koji kaže: nismo bili pitani o ovom slučaju, nedopustivo je da se ta gondola gradi, ta gondola bi značila pobijanje svih mogućih konvencija kojih je Republika Srbija potpisnica, zakonskih okvira koji štite ovo kulturno dobro i Stručni savet konsenzusom, dakle jednoglasno stoji iza mišljenja da se ovde zabranjuje svaki vid alternativnog prevoza, žičanih sajli i dalekovoda", navodi Višnja Kisić iz udruženja "Evropa nostra".

Pripremni radovi podrazumevali bi i otkopavanje zemlje i gradnju destine betonskih šipova oko planirane konstrukcije žičare. Zbog toga oni koji se protive izgradnji smatraju da arheološka istraživanja, koja bi bila sprovedena kada radovi počnu, ne bi sprečila nenadoknadivu štetu koju bi Beogradska tvrđava pretrpela.

"U Zakonu o proceni uticaja i podazkonskim aktima vrlo jasno, precizno i nedvosmisleno stoji da se kada se projekti realizuju na teritoriji na kojoj postoje zaštićena arheološka nalazišta, da je uticaj na te činioce životne sredine potrebno utvrditi pre izgradnje, zato što je procena uticaja preventivna mera", objašnjava Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI).

Kalemegdanska žičara u međuvremenu je postala tema kojom se bave i međunarodne organizacije.

"Uneskov centar za svetsku baštinu je poslao po hitnom postupku pismo našoj ambasadi pri Unsesku u Parizu, ali i Nacionalnoj komisiji. Traži odgovore od naših nadležnih: šta se dešava sa ovim lokalitetom koji je Srbija prijavila za Uneskovu listu svetske baštine", naglašava Višnja Kisić.

Kakva god da bude odluka suda, neko će na kraju biti nezadovoljan, jer Grad i Republika su već uložili znatna sredsva u realizaciju projekta, a veliki deo stručne javnosti smatra da od izgradnje treba odustati.