Digitalni program RTS istorijski događaj

Profesor FPN-a Miroljub Radojković smatra da je digitalni prenos signala RTS, pokrenut 26. novembra, događaj koji je ne samo obeležio 2008. godinu, već će biti zabeležen u istoriji televizije u Srbiji.

Potpuni prelazak na digitalni prenos emitovanja signala u Srbiji najverovatnije će biti završen pre 2015. godine, roka koji je postavila Evropska unija, ocenjuje profesor Radojković. 

Digitalizacija je nov faktor koji je, kako je istakao, bitan za uređivanje radiodifuznog prostora.

Ocenjujući stanje u elektronskim medijima tokom godine na izmaku, Radojković je istakao da je raspodelom dozvola za rad i analognih frekvencija uređivanje haosa u etru gotovo završeno.

"Posle podela dozvola na tim konkursima bez dozvole je ostalo 766 emitera'', rekao je Radojković, podsetivši da ima oko 300 emitera koji se mogu smatrati piratima i da je u toku postupak zatvaranja.

"Taman kada se čini da smo napravili red u etru i da će se čitav ovaj posao pokazati kao besmislen jer nam predstoji digitalizacija, broj mogućih frekvencija za upotrebu će se najmanje učetvorostručiti tako da će se pokazati da za sve one koji žele da emituju digitalnim putem može da bude mesta u etru", objasnio je Radojković.

Problem nedostatka novca 

Posle raspodela frekvencija, na dnevni red dolazi i novac, odnosno koliko legalnih emitera može da preživi.

Radojković je podsetio da je glavni pravac tranzicije medija bila privatizacija, ali je naglasio da su prihodi od oglasa, kao osnovni izvor finansiranja, ove godine znatno smanjeni i procenjuje se na 200 milina evra.

Naredne godine trebalo bi očekivati dodatno smanjenje prihoda jer će kompanije zbog krize smanjivati budžete za oglašavanje pa će ukupna raspoloživa suma biti oko 120 milina evra.

Radojković je dodao da je u poslednja dva meseca najmanje pet emitera nije imalo novca da plati dozvolu za rad, među kojima i oni veći kao što su "Enter" i TV "Košava".

Predstavljajući rezultate praćenja primene Zakona o radiodifuziji za period oktobar-decembar 2008. godine, profesor Rade Veljanovski je istakao da određen broj radio stanica na lokalnom nivou još emituju program iako nemaju dozvole.

Kako je ocenio, naredna godina biće interesantna za sprovođenje Zakona o radiodifuziji i usklađivanje zakonske regulative.

Veljanovski kaže da najpre treba rešiti problem privatizacije lokalnih elektronskih medija, a istovremeno, manjinskim narodima omogućiti da ostvare pravo na informisanje na svom jeziku.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je ostalo otvoreno pitanje odluke Ustavnog suda koji je utvrdio da Pravilnik o postupku prinudnog izvršenja odluka Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) nije u saglasnosti s Ustavom i zakonom.

Na izmaku 2008. godine, kako je ocenjeno, ostala su otvorena brojna važna pitanja, među njima i pitanje presuda Vrhovnog suda u slučaju "BK televizije", finansijskog plana RRA, predloga Statuta Vojvodine, političkog oglašavanja van izborne kamapanje.