Može li Srbija da postane startap centar Balkana?

Prva startap Akademija u Srbiji nastala je pre sedam godina.

"Bilo je veoma teško pronaći startap timove i pojedince da bismo radili s njima, da bi na taj način startovali celu scenu,  a s druge strane danas imamo stotine prijava iz kojih imamo luksuz da sada biramo najbolje", kaže Vukašin Stojkov iz"Startita".

Godine 2010. u startapove se investiralo 50 hiljada evra. Prošle godine 70 miliona evra.

"Sada smo došli do toga da imamo u Srbiji jednu kompaniju koja se na svetskom nivou bavi izradom rešenja koja pomaže u lečenju raka i drugih retkih bolesti", kaže Stojkov.

Od egzotike do standarda - tako tranzicioni period Informatičkih tehnologija u regionu vide stručnjaci.

"Pre deset godina mi smo govorili o startap preduzetnicima koji su se usredsredili na proizvod. Danas ljudi su shvatili da stvaraju organizacije, da stvaraju biznise", kaže Jan Kobler, partner SC "Ventures".

Zato je pre dve godine država formirala Savet za IT.

"Koliko god postoji taj mit o samostalnom preduzetniku kome niko ne treba i koji na kraju dana odjaše romatično u noć sa džakom punim para - to prosto nije tačno. Ako pogledamo bilo koju razvijenu ekonomiju videćemo da je velika uloga države bilo kroz poresku politiku što je u slučaju Irske, do bliskih veza vlade, vojske, univerziteta, što imamo u Izraelu", kaže Nenad Paunović, savetnik u Vladi Srbije za digitalizaciju.

Presudna za ubacivanje u četvrtu revoluciju, pored digitalne infrastrukture, jeste i pravna uređenost.

"Imamo takođe i banke koje su vrlo važne pošto daju finasijsku infrastrukturu jer su nam potrebne kapitalne tekuće transakcije da bi ta digitalna ekonomija mogla globalno da radi", kaže Nebojša Đurđević, iz Inicijative "Digitalna Srbija".

Priliku za predstavljanje, a i pronalazak potencijalnih investitora, IT kompanije imaće već za dve nedelje kada se u Beogradu održava digitalni samit Zapadnog Balkana.