Odeljenja SANU treba da se izjasne o Kostićevoj ostavci

Predsednik SANU Vladimir Kostić i zvanično je ponudio svoju ostavku svim odeljenjima Akademije. Njegov potez epilog je Izborne Skupštine, jer nije zadovoljan činejnicom da je Akademija dobila veoma mali broj novih članova.

O ovoj temi se tokom dana nije čulo mnogo novih detalja, osim ponekog stava na marginama Međunarodnog skupa posvećenog ljudskim pravima koji je danas bio glavni događaj u zgradi srpske Akademije.

Dok o ponuđenoj ostavci predsednik Akademije Vladimir Kostić ne želi da priča, akademik Tibor Varadi potvrđuje da bi i on bio srećniji da je na jučerašnjoj skupštini izabrano više članova i najavljuje da će se Odeljenje drustvenih nauka o ponuđenoj ostavci izjasniti 19. novembra.

"Ja se iskreno nadam da će ostavka biti povučena, smatram da je Kostić dao veliki doprinos razvoju Akademije", kaže Varadi.

"Nije Akademija njen predsednik", kaže u prolazu sam predsednik Kostić, odbijajući da od svoje ostavke pravi senzaciju.

Prosledio je svoje pismo odeljenjima i uz osmeh radi svoj posao - za njega je danas najvažnije otvaranje Skupa posvećenog 70.-ogodišnjici usvanjanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

"Koncept ljudskih prava rodio se pod senkom strašnog sukoba, borbe dobra i zla koji je poništavao smisao i dostojanstvo našeg postojanja. Čini mi se da je od prvog momenta koncept ljudskih prava postao neka vrsta tesne cipele za sve koji su hteli da je navuku", naglašava Kostić.

Predsednik Organizacionog komiteta, stručnjak za međunarodno pravo Tibor Varadi, postavio je zanimljivu dilemu: da li je baš svaka borba za ljudska prava korak u pravcu odbrane tih prava - kao primer naveo je bombardovanje Televizije Beograd 1999.

"Mnogi posmatrači ocenili su da je u Miloševićevo vreme Televizija Beograd bila instrument propagande i time negirala slobodu medija. Ja se lično slažem s tim, ali šta je bila međunarodna reakcija? Zgrada je bila bombardovana i više od deset ljudi je izgubilo život. Da li je to bio korak napred ka zaštiti i ohrabrivanju slobode medija?", postavlja pitanje Varadi.

U uvodu konferencije emitovano je video obraćanje profesora Bena Ferenca, jednog od tužilaca na suđenju nacistima u Nirnbergu. U 98. godini i dalje aktivan borac za ljudska prava, ukazuje da živimo u opasnom svetu u kome se iracionalno mnogo ulaže u pripreme za rat a mizerno malo u borbu protiv siromaštva i zaštitu ljudskih prava.