Svečana akademija povodom sto godina od oslobođenja Beograda

Akademija u Centru "Sava" počela je intoniranjem himne "Bože pradve" i filmom o dešavanjima u Srbiji za vreme Velikog rata.

Usledilo je izvođenje naslovne teme filma "Zaspanka za vojnike" pod nazivom "Najduža noć", koja odaje počast svim našim palim borcima u Velikom ratu. Kompoziciju je interpretirala Aleksandra Kovač u pratnji Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića. 

Prisutnima se zatim obratio predsednik Aleksandar Vučić koji je rekao da građani Srbije nemaju važniju potrebu od mira i dobrih odnosa, saradnje i mira sa svima, jer samo u miru mogu da nastave da grade i uzdižu "našu jedinu Srbiju".

Istakao je da, međutim, Srbija pored toga mora da uvažava sebe i poručio da je znala da oružjem brani svoju slobodu i da će tu slobodu, ugrozi li je neko, i danas znati da je sačuva i odbrani.

"Sve ovo što govorim, molim sve druge, da ne vide i razumeju kao našu slabost, jer kao što smo i 1914, i 1915. i 1918. uspeli da branimo i oslobađamo našu Srbiju, uspećemo uvek i u budućnosti ako neko u našu Srbiju dirne", istakao je predsednik Srbije.

Podsetio je da je na današnji dan pre stotinu godina srpska vojska, posle trogodišnje okupacije, oslobodila Beograd. 

"Posle proboja Solunskog fronta Prva armija vojvode Petra Bojoivića gonila je neprijatelja iz časa u čas, iz juriša u juriš, oslobađala u istom dahu jug Srbije od Vranja, Vladičinog Hana, Grdelice i Leskovca do Niša, iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra 1918. godine", podsetio je Vučić.

Dodao je da je za samo 46 dana srpska vojska u oslobodilačkom naletu prešla 800 kilometara od Soluna do Beograda, kada su komite u ranu zoru na današnji dan ušle u Beograd kao prethodnica Prve armije.

Vučić je istakao da su negde u Beogradu, među uspomenama koje su toliko puta nadzidane, u ulicama koje su prešle preko vekova, u svom tom previranju u istoriji magičnoj koliko i sam grad postoji još taj stari trag – Prva armija, novembar, Bojović, sloboda i Beograd.

"Ime koje zagrmi kao grom iz vedra neba, tako ga je opisao Crnjanski. Nepunih 37 meseci od herojske odbrane Beograda oktobra 1915. godine legendarna komanda majora Dragutina Gavrilovića napokon je izrvšena 'obraz Beograda, naše prestsonice' ima da bude svetao'", podsetio je Vučić.

Istakao je da su pustoš opljačkanog grad, vatru i dim zapaljenih magazina, u osvetničkom besu srušenu železnička stanica, uz već ranije granatirane najznačajnije institucije srpskog identiteta i kulture, od Saborne crkve i SANU, do Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, porušene crkve Ružice, škola i hotela, zatekli oslobodioci Beograda iza okupatorske vojske koja se povlačila.

"Ali, zatekli su i neuništivi slobodarski duh građana koji su od Slavije do Kalemegdana pred pobedničkim jedinicama srpske vojske postavljali tepihe od cveća. Doći do Beograda značilo je doći do slobode, ući u Beograd je bilo vratiti Srbiju sebi i svojoj deci", istakao je predsednik.

Srbija u ratu izgubila 28 odsto stanovništva 

Dodao je da su u Velikom ratu pobedili mali ljudi, obični, bez velikih škola, često maleni po stasu i godinama.

"Od osmogodišnjeg siročeta Momčila Gavrića, dobrovoljca i najmlađeg podoficira na svetu, do 1.300 kaplara proslavljene jedinice čije je geslo bilo 'Ni koraka nazad', a čiji je manji broj dočekao kraj rata, zajedno s redovnom vojskom u jednoj misli i osećanju odazvali su se čitavim svojim bićem, naredbi koju je pred Solunski front izdao vojvoda Živojin Mišić s nepokoljebljivom verom i nadom 'Junaci, napred u otadžbini'", dodao je predsenik.

Napomenuo je da oni tada na sanduke sa municijom nisu samo ispisali ono čuveno "Ne štedi".

"Malo je to bilo za njih, za Srbiju, za Beograd koji je čekao. Napisali su to 'Ne štedi' svaki od njih na svoje grudi, svoje živote, verujući da postoji ono što vredi baš toliko da se život da rasipnički, bez straha I ikakve rezerve. Beograd je toliko vredeo, Srbija je toliko i još više vredela. Bila je to cena slobode", ukazao je predsednik Srbije.

Vučić je izneo podatke sa Konferecije mira u Parizu 1919. godine da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto od celokupnog stanovništva.

"Poginulo ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 477.475 vojnika, u borbama na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriiji Srbije 1915.godine", podvukao je predsednik.

Gubici među civilima bili su, kaže, jezivi – gotovo 845.000.

"Od oko 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo ili umrlo je preko 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa odnela je gotovo 360.000 ljudi", naveo je predsednik Srbije.

On je istakao da kada bi svakome od predaka koji su svoje živote izgubili u Velikom ratu građani Srbije održali samo jedan minut tišine, ćutali bi neprekidno 866 dana, ćutali bi dve godine, četiri meseca i 14 dana.

"Tolika je tragedija srpskog roda", rekao je Vučić.

"Neprijatelji znali da cene Srbe"

Istakao da je da su rodoljublje, junaštvo i vrline učinili da Srbi iz Prvog svetskog rata izađu kao pobednici.

"Glava neprijatelja, nemački car Vilhelm, rekao je da je šteta što taj mali narod nije moj saveznik", rekao je Vučić i dodao da su i neprijatelji znali da cene Srbe i njihov moral.

Dodao je i da je Veliki rat stvorio i velika prijateljstva i brojne poštovaoce Srbije i podsetio i da je francuski maršal i počasni vojvoda srpske i jugodslovsnske vojske Franše d'Epere govorio o Srbima kao o seljacima koji su se bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih.

"Zbog njih sam gord što sam ih predvodio rame uz rame s vojnicima Francuske", citirao je Vučih reči francuskog maršala.

Podsetio je i na Engleskinju Floru Sanders, prvog stranca i prvu ženu oficira u srpskoj vojsci, koja se još tada suprotstavljala negativnim predstavama u Velikoj Britaniji o srpskom narodu.

Srbija mora, rekao je Vučić, da upiše i grčkog državnika Elefterios Venizelosa, koji je uprkos protivljenju kralja Grčke omogućio srpskoj vojsci da se bezbedno evakuiše na Krf i oporavi za ofanzivu i oslobađanje zemlje.

"Naše misli su večeras upućene i ruskom caru Nikolaju Drugom, Arčibaldu Rajsu i američkom predsedniku Vudrou Vilsonu, koji je za Njujork tajms 18. jula 1918. godine dao izjavu pod naslovom 'Slavimo Kosovo kao dan časti'. S pijetetom se sećamo britanskog generala Ernesta Trubridža, koji je branio Beograd sa Srbima 1915. godine, prošao Albansku golgotu, a zatim ušao u oslobođeni Beograd", rekao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima istorija ovog prostora, Beograda rušenog više od 40 puta, nije ništa drugo nego neprestano davanje "života za život, života za slobodu, života za kraj ropstva".

"Ali, opet nije niko nikada ostavio za sobom toliki dug, toliku obavezu, kao ta vojska seljaka... onih koji su za nas posejali sebe i zalili to seme sopstvenom krvlju bez potrebe da taj dug zavedu ili ga ikad od nas potražuju ili naplate", rekao je Vučić.

Kako je rekao, "cela ta herojska družina svi oni, sto godina kasnije, jesu za nas pre svega obaveza koja mora da odgovori na pitanje da li smo danas dokaz da je sve to vredelo".

"Oni su dali taj odgovor, verovali u naša pokoljenja. Sada je na nas red da ovim gradom, |Srbijom, svime što ćemo da napravimo i stvorimo, mirom i životom koji štitimo pokažemo da jeste vredelo. Sve ostalo obesmililo bi taj njihov nadljudski napor da iza sebe ostave nas slobodne u svojoj zemlji", kazao je Vučić.

Istakao je da se "život tako lako ne polaže ako se ne polaže upravo za život, za nastavak, za mir za one koji neće morati da padaju da bi drugi mogli da se usprave".

Vučić je podseto na reči kralja Petra Prvog, koji je rekao da sloboda narodu pomaže da upozna svoje mane, pa da ih leči, daje prilike da upozna svoje vrline, razvija i ulaže u delatnost kojom unapređuje snagu, upoznaje sebe...

Danas sto godina kasnije stoji ponosna i uspravna Srbija a obraz Beograda prestonice je svetao, podvukao je Vučić.

Suočeni smo sa brojnim nedaćama, ali poučeni svojoj teškom i slavnom prošlošću mislimo i rukovodimo se svojom budućnošću, istakao je Vučih i dodao da ova Srbija mukotrpno čuva svoju nezavisnost i vojnu neutralnost i ne da nikome da u to dira.

Kako je rekao, ova Srbija bori se za privredni, naučni, kulturni i svaki drugi napredak.

"Mi smo generacija koja treba svojim potomcima da postane ponos i to tako što ćemo im ostaviti budućnost. Znali smo kako se oružjem brani sloboda, ugrozi li nam je neko, znaćemo to i danas i da sačuvamo i da odbranimo", naglasio je predsednik Srbije.

Nakon obraćanja predsednika Vučića, premijerno je prikazan film "Zaspanka za vojnika" u režiji Dragana Antonijevića i po scenariju Nataše Drakulić.

Beograd je tokom Prvog svetskog rata pretrpeo velika razaranja. Od ofanzivnih dejstava grad je stradao u razdoblju od početka rata do oktobra 1915. godine, kada je osvojen u zajedničkom napadu nemačke i austrougarske vojske.

Samo u jednom danu na grad je ispaljeno oko 30.000 granata.

Život stanovnika Beograda za vreme okupacije bio je veoma težak, a najveći broj ljudi nije imao nikakvih sredstava za život, a sam grad je bio izložen pljački.

Nakon proboja Solunskog fronta, sredinom septembra 1918, stvoreni su svi uslovi da srpska vojska, uz pomoć saveznika, preduzme ofanzivu za oslobođenje zemlje i prestonice.

Prethodnica Prve srpske armije stigla je do Beograda krajem oktobra. Neprijatelj nije imao nameru da brani grad, tako da su se u njemu nalazile samo malobrojne nemačke trupe koje su se spremale za povlačenje.

Pre konačnog povlačenja, nemački vojnici su opljačkali sve radnje od Slavije do Terazija, prekinuli snabdevanje vodom i strujom i digli u vazduh železnički most na Savi.

Prestonica je konačno oslobođena 1. novembra 1918. godine. Posle tačno dva meseca i 800 kilometara pređenog puta, tog dana u prepodnevnim časovima srpske jedinice pod komandom vojvode Petra Bojovića ušle u grad.

Iako je Beograd pružao sliku razorenog i opljačkanog grada, stanovnici su sa velikom radošću dočekali slobodu.

Nizom događaja, koji čine jednu objedinjenu manifestaciju "Dani slobode", obeležena je stogodišnjica oslobođenja Beograda. Ovom manifestacijom je obeleženo i 74 godine od oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu.