"Finansijska podrška – prvi segment mera za podsticanje rađanja"

Skupu je prethodio sastanak ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, na kojem su istaknute mere i aktivnosti populacione politike.

"Novi Sad je jedna od lokalnih sredina koja već 17 godina beleži značajne pomake. Ukupno šest gradova u Srbiji mogu da se navedu kao pozitivni primeri", rekla je ministarka Đukić Dejanović.

Ove godine, rekao je Vučević, izdvojili smo 484 miliona dinara iz budžeta Grada Novog Sada za podršku porodicama s decom, što je za nekih 49 miliona dinara više nego lane, a Grad finansira i program veštačke oplodnje sa iznosom do 220.000 dinara po porodici.

Vučević je napomenuo i da bez obzira na to što se na nivou države izdvajaju sredstva za prvo, drugo, treće i četvrto dete, rukovodstvo Novog Sada nije ukinulo davanja za ove namene već ih je povećalo u odnosu na prethodnu godinu.

Na stručnom skupu, ministarka je naglasila da je prvi segment mera za podsticanje rađanja, finansijska podrška porodici kako bi nataltet bio bolji, a druga mera usklađivanje rada i rotiteljstva.

Ona je istakla i važnost uvedene nagrade "Najbolji prijatelj porodice" koja će se dodeljivati privrednim subjektima koji vode računa o statusu roditelja koje upošljavaju.

"Uglavnom imamo staro stanovništvo i u tome smo među prvim zemljama u regionu. Ekomski problem građanki i građana je glavni problem. Potrebno je socijalno odgovorno ponašanje svih u rešavanju populacionih problema", napomenuo je Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran S. Pavlović.

Od 2007. do 2017. prosečno se rađalo 66.904 beba, a umiralo 102.531 ljudi. Godišnje je 35.627 ljudi manje što je, primera radi, broj stanovnika Prijepolja.

Broj živorođenih na teritoriji AP Vojvodine 2017. godine iznosi 17.654 (9,4) što predstavlja najveću stopu nataliteta u poslednjih 10 godina.

Zabeleženo je 547 više živorođenih u odnosu na 2016. godinu. Prosečna starost iznosi 42,66 godina.

Na skupu je ukazano na to da je i iseljavanje u inostranstvo jedan od velikih problema.

Oko 16.000 ljudi godišnje ode iz Srbije, a prosečna starost emigranata je 28,7 godina, od čega svaki peti ima ima visoku školu ili fakultet.