Platforma održivog razvoja – jedan od ciljeva Srbije

Joksimovićeva je istakla da Ministarstvo na čijem je čelu kroz proces evropskih integracija, pripremu za korišćenje dostupnih fondova i usaglašavanje sa evropskim standardima, teži da doprinese da svaki građanin "oseti boljitak i korist".

"To znači poboljšanje kvaliteta života ne samo kroz bolji standard, već i kroz dostupnost pijaće vode, kvalitetnu infrastrukturu i povezanost, komforan život u gradovima, više zelenih površina...'', navela je Joksimovićeva.

Ukazala je da je "Agenda 2030" održivog razvoja postala deo političkog okvira EU 2016. godine, te da je celokupan proces evropskih integracija i uvođenje novih standarda usmeren na postizanje svih 17 ciljeva iz tog dokumenta.

Jedan od globalnih ciljeva u koji se, kaže, Srbija uključila kroz evropske intergracije jeste i hitna reakcija i borba protiv klimatskih promena i njenih posledica.

"Ta borba podrazumeva 'zelene' i 'pametne' gradove, obezbeđivanje hrane za sve, zdrav život za sve, iskorenjivanje siromaštva uvođenjem održive proizvodnje i potrošnje...", rekla je ministarka. 

Ocenila je da cilj odgovornih vlada nije samo ostvarivanje dobrobiti za sadašnje generacije, već i da se budućim generacijama ostavi održivi ekonomski, sociološki i razvojni koncept.

"To znači da će nova radna mesta biti održiva, da će proizvodnja i poljoprivreda biti održive, a da će inventivne i smele generacije biti nosioci razvoja i da će biti podržane u tome. To je cilj Vlade Srbije, koja je 2014. godine postavila odgovornu reformsku platformu, i treba da bude cilj svake odgovorne vlade", naznačila je Joksimovićeva.

Klimatska diplomatija – važna komponenta savremene diplomatije 

Govoreći o borbi protiv klimatskih promena, istakla je značaj klimatske diplomatije kao važne komponente savremene diplomatije, ali i diplomatije Srbije koja je, kaže, posebno zahvaljujući EU integracijama postala pouzdan i kredibilan partner sa kojim se "razgovara na svim nivoima i o svim temama".

"To gradi reputaciju zemlje i naroda i verujem da smo u poslednjim godinama pokazali ne samo napredak već i to koliko smo u stanju da prihvatimo ono što je novo i dobro, ali i da se prilagođavamo što je, takođe, umeće diplomatije. Mislim da smo tu lekciju savladali", rekla je ministarka.

Smatra da klimatska diplomatija treba da budu u fokusu i da više pažnje treba posvetiti održivosti i borbi protiv klimatskih promena koje su prioritetne teme u EU.

"Ogroman novac se iz EU na godišnjem nivou izdvaja u cilju postizanja stabilnog održivog i komfornog sistema za čoveka, a to znači stanovanje, rodno zastupljenu dimenziju, a cilj je uključiti sve pojedince jer su klimatskim promenama pogođeni svi: žene, mušksarci, deca", navela je ministarka.

Milankovićev trajni pečat u klimatologiji 

Podsetila je da je Srbija iznedrila najveće i najvažnije ime u svetu klimatologije, naučnika Milutina Milankovića, koji je, kako je istakla, svojom revolucionarnom teorijom periodičnih promena klima ostavio trajni pečat u svetskoj klimatologiji.

"Mi imamo ne samo pravo, već i obavezu da tragom doprinosa Milutina Milankovića pokažemo da izlazimo iz komforne zone nepostavljanja pitanja koja se tiču, između ostalog, i održive proizvodnje zasnovane na manjoj emisiji ugljendioksida i svega onog što su ciljevi održivog razvoja Agende 2030 UN za koju se aktivno pripremamo'', navela je Joksimovićeva.

Dodala je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić sledeće godine na sednici Generalne skupštine UN predstaviti nacionalni izveštaj Srbije o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Na skupu "Klimatska akcija – novi pristup protiv negativnih efekata klimatskih promena" kojim je otvorena Nedelja klimatske diplomatije, koja se održava od 24. do 29.septembra, predstavljeni su primeri iz prakse.