Skot: Srbija sjajno napreduje, raditi na ljudskim pravima

Kajl Skot je, na konferenciji "Mogućnosti doprinosa Kongresa srpsko-američkog prijateljstva promovisanju demokratskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji", naveo da Izveštaj EK beleži da nema dovoljnog napretka u oblasti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, da ima ometanja privatnosti, slobode medije i diskriminacije, kao i nasilja nad ranjivim grupama.

"Vlade imaju ključnu ulogu u zaštiti osnovnih prava građana. Parlament mora imati prostora za otvorenu debatu. Mediji imaju obavezu da informišu i da preispitaju autoritete. Država ima posebnu odgovornost prema siromašnima, starima, žrtvama nasilja u porodici, onima sa posebnim potrebama, kao i svima ostalima koje je lako prenebregnuti. Naravno, nijedna vlast ne može učiniti sve i za sve", rekao je Skot.

Veruje da tradicionalno prijateljstvo i partnerstvo, koji su dominirali istorijskim odnosima dva naroda – srpskog i američkog, treba da budu i dalje takvi i naveo da je taj odnos bio prekinut devedesetih godina, kada je, kako kaže, nacionalistički polet koji je pratio raspad bivše Jugoslavije udaljio dve zemlje.

"Ali, iz naše perspektive nema prepreke ka vraćanju dobrih i prijateljskih odnosa naše dve zemlje kakvi su bili u periodu od jednog i po veka", istakao je američki ambasador.

Naveo je da organizacije civilnog društva nisu pretnja političkoj vlasti, već su više stub uspešne političke strategije. 

"Rukovodstvo Srbije navodi evrointegracije, ekonomski rast i jaku i dinamičnu demokratiju kao svoje prioritete. Upravo to i SAD želi za Srbiju. Naša pomoć je podrška Srbiji da se na evropskom putu kreće brže", istakao je Skot.

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović podsetila je da je Srbija jedna od zemalja koja je najveći broj konvencija UN u oblasti ljudskih prava ratifikovala među prvima i naglasila da to govori da su Srbija i njeni građani posvećeni pitanjima i oblastima ljudskih prava u dužem istorijskom periodu. 

Dodala je da je Srbija za pet godina odgovorila na preko 300 specijalnih procedura UN, koje su bile molbe specijalnih izvestilaca iz oblasti ljudskih prava za dostavljanje različitih informacija.

"Ne postoji procedura i zahtev izvestioca u oblasti ljudskih prava na koji ova država nije odgovorila. To govori o tome koliko smo otvoreni u ovom procesu", rekla je Paunovićeva.

Posebno se osvrnula na dinamične aktivnosti Vlade Srbije, odnosno na prava i položaj pripadnika nacionalnih manjina i dodala da je u zakonodavnom okviru zemlja koja može da bude primer dobre prakse u tom pitanju, kako zemljama u okruženju, tako i mnogim drugim zemljama.

"Iz budžeta Srbije za rad Nacionalnih saveta nacionalnih manjina na godišnjem nivou se izdvaja preko 2,5 miliona evra upravo u želji da se omogući i obezbedi da svaki pripadnik nacionalne manjine u ovoj zemlji može da ostvari svoje pravo", zaključila je Paunovićeva.