Sećanje na junake Prvog svetskog rata

Pre 98 godina, Veliki rat je okončan potpisivanjem primirja u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša na severu Francuske. Primirje koje je potpisano 11. novembra 1918. na snazi je bilo sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna sledeće godine.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je, uz intoniranje himne i postrojenu gardu Vojske Srbije, na Spomenik neznanom junaku na Avali položio venac, u pratnji ministra odbrane Zorana Đorđevića i načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića.

"Danas obeležavamo godišnjicu prestanka Prvog svetskog rata. Rata u kome su Srbi bili heroji. Rata za koji bi Srbi voleli da se nikada nije vodio. Da više nikada ne ratujemo, kako bismo svojoj deci omogućili život u miru i blagostanju", napisao je Nikolić u spomen-knjizi.

Na vencu koji je položio predsednik pisalo je "Junacima Velikog rata – ponosni potomci".

Centralna državna svečanost kod Spomen-kosturnice je počela tačno u 11 časova – u trenutku kada je 11. 11. 1918. godine Veliki rat okončan sklapanjem primirja između Nemačke i savezničkih snaga.

Ceremoniju je, uz pune vojne i državne počasti, predvodio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je položio venac u ime Vlade Srbije.

"Kada je pre 98 godina najzad stigla dobra vest da će najstrašnija klanica u dotadašnjoj istoriji prestati, svet se obradovao i pomislio da se ludilo rata više neće ponoviti", istakao je Vulin.

Kada se na današnji dan pre 98 godina rat završio, svet se, kako je rekao, predao nadi da rata više nikad neće biti, da smo nešto naučili.

"Već nekoliko decenija kasnije pokazalo se da je nada uzaludna i da lekcije nisu naučene", rekao je ministar.

Naglasio je da srpski narod nije odlučivao o velikim ratovima, ni o Prvom ni o Drugom svetskom ratu, ratovima u bivšoj SFRJ, niti o bombardovanju Srbije, da nije tražio nijedan rat, ali da je svaki svoj mir plaćao ratom i da baš zato zna kolika je cena mira. 

Strašna je i velika laž, kazao je ministar, da Srbi rađaju sinove da bi bili ratnici, jer ma koliko bili ponosni na svoje ratnike i junake, više bismo se radovali da su baš svi bili književnici, inženjeri, ratari...

Više bi se radovali i ponosili njima da smo mogli da ih othranimo i sahranimo kao miroljubive, čestite ljude koji rat nikad nisu upoznali, podvukao je Vulin i dodao da se nijedna generacija ovde nije rodila, othranila i umrla, a da nije učestvovala u bar jednom ratu, koji nismo tražili ni želeli.

"Ako već nismo mogli da odlučujemo o svojim ratovima, Srbija hoće ovde i sada da odlučuje kako će rasti, razvijati se i trajati i zato je politika vojne neutralnosti naše trajno opredeljenje", poručio je Vulin.

Politika vojne neutralnosti je, istakao je Vulin, naš način da velikima i moćnima kažemo da tražimo prijatelje gde god da ih ima, a neprijatelji će nas, kako je rekao, sami izabrati, a mi ih nećemo ni tražiti niti zvati.

"Zato je ta politika način da kažemo da smo naučili pouke iz ratova koji su nas desetkovali i ostavili ubogaljene, okrvavljene, uvek umanjene, ma koliki da smo pobednici bili", podvukao je ministar.

Ta politika je način da poručimo velikima da tražimo, molimo da Srbija ne bude u velikim svetskim olujama.

"Srbija nema nijednu glavu koju bi mogla da pokloni nekome, nijednog sina koga bi da othrani da pogine kao posledica velikih svetskih sukoba koje ne razumemo i ne vidimo kao svoje."

Takva politika, dodao je, nije izgovor da se ne borimo protiv terorističkog zla nego naša poruka da smo tu gde jesmo svoji na svome, da ne mislimo kretati nigde i ni na koga i da smo željni samo jedne stvari:

"Da nam deca zaista odrastu u lekare, inženjere, pesnike, ratare... i da othranimo samo jednu generaciju u istoriji srpskog naroda koja nije upoznala rat".

O ratovima ne možemo da odlučujemo, jer smo malobroni, ali o miru u kome živimo, možemo i hoćemo, naglasio je Vulin.

"Neka je večno sećanje na sve stradale u Prvom svetskom ratu, na sve stradale u svim ratovima, na njih kakvi su bili i neka je večno sećanje i nada na čovečanstvo kako bi moglo da bude. Slava palima", poručio je Vulin.  

Uz intoniranje himne, premijer Aleksandar Vučić položio je ranije danas venac kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Zatim je sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Borisom Džonsonom odao poštu vojnicima sahranjenim na Groblju Komonvelta na Novom groblju u Beogradu.

Ambasadori položili vence na Francuskom vojnom groblju

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, na Francuskom vojnom groblju u Beogradu vence su položili ambasadori zemalja učesnica tog rata.

Vence su položili ambasadorka Francuske Kristin Moro i ambasadori SAD Kajl Skot, Nemačke Aksel Ditman, šef Delegacije EU Majkl Davenport, Kanade Filp Penington, Belgije Leo Daes, ambasadorka Australije Džulija Fini...

Himne Srbije i Francuske izveo je hor Francuske škole u Beogradu kao i pesmu "Kreće se lađa francuska", a učenici te i Nemačke škole u Beogradu pročitali su imena 20 vojnika sahranjenih na francuskom vojnom groblju, kao i imena francuskih vojnika koji su poginuli od prošlog 11. novembra.

Ambasadorka Moro je u obraćanju izrazila zahvalnost srpskoj vojsci na hrabrosti pokazanoj u Prvom svetskom ratu, savezništvu i zajedničkoj borbi i poručila: "Pored obaveznog odavanja počasti, treba se posvetiti sećanju kako bismo se bolje suočili sa sadašnjošću i pripremili za budućnost."

Ambasadorka je istakla da je dirnuta prisustvom brojnih građana na ceremoniji i predstavnika srpskih vlasti i podvukla da to dokazuje da uspomena na francusko-srpsko prijateljstvo i savezništvo iz Prvog svetskog rata ne samo da traje i danas i da je živo nego da će se produžiti i u budućnosti.

"U obavezi smo da prenesemo mladima to sećanje jer i danas treba da smo večno zahvalni žrtvama i da budemo svesni da će, nažalost, uvek biti potrebe da žrtvujemo svoj život za svoju domovinu", rekla je Moro.

Vence su položili i predstavnici Beograda i Udruženja francusko-srpskog prijateljstva. 

Praznik se obeležava i odavanjem pošte francuskim vojnicima koji su poginuli u Srbiji, ali i ruskim, italijanskim i vojnicima zemalja Komonvelta.

Dan primirja obeležen i u gradovima Srbije

Polaganjem venaca i svečanim akademijama 11. novembar obeležen je u gradovima širom Srbije.

Na žrtvu cele Srbije i Šapca, koji je u Prvom svetskom ratu izgubio gotovo polovinu stanovništva, podsećaju đaci i nastavnici koji su napravili i podelili 700 Natalijinih ramondi - cvet koji je od pre četiri godine simbol Dana primirja.

U Valjevu su venci položeni na spomenik Živojinu Mišiću. Meštani sela Visibabe i Uzići kod Požege počast srpskim vojnicima odali su kod spomenika na Savincu koji su sami renovirali i sredili park.

U Vranju su kraj spomenika žrtvama bugarskog okupatora od 1915. do 1918. godine, delegacije Grada, Opštine Vranjska Banja, vojske, policije, Udruženja potomaka boraca i političkih partija položile vence i cveće. Stradalim ratnicima odata je pošta uz državnu himnu.

I u Nišu se na gradskom trgu delila Natalijina ramonda. Poznat i kao cvet feniks, preživeo je, kažu biolozi, još iz ledenog doba.

Danas cvet raste samo u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Čak i ako se potpuno osuši, sa malo vode brzo oživi. Zakačen na tračici Albanske spomenice, simbolizuje preživljavanje srpskih junaka u teškoj borbi za domovinu u Velikom ratu.