Krštenice do kraja godine u elektronskoj formi

Taj rok neće biti produžavan, izjavio je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak i dodao da na sajtu Ministarstva postoji instrukcija koja olakšava ispunjenje ove obaveze.

"Uspeh modernizacije jednog od najvažnijeg registra i baze podataka o građanima - matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u Srbiji, zavisi od niza ključnih faktora počev od odgovarajućih softvera i hardvera, dobre organizacije matičnih područja i rada matičnih službi do pune podrške političkog rukovodstva opštine i grada", objasnio je Bošnjak.

Pohvalio je one lokalne samouprave koje su ovaj zadatak uspešno završile.

Predstavnici tog Ministarstva su održali sastanke sa načelnicima gradskih i opštinskih uprava i ovlašćenim radnicima IKT svih upravnih okruga u Srbiji u vezi sa ovom obavezom, a po Zakonu o matičnim knjigama.

Pomoćnik ministra Natalija Pavlović Šiniković naglasila je da zaposlene u upravi na taj zadatak ne obavezuje samo Zakon o matičnim knjigama, već i volja da vođenje matičnih knjiga prati korak svih reformskih procesa, na putu ka profesionalnoj i modernoj upravi.

Nedavno je i ministarka Ana Brnabić rekla u intervjuu Tanjugu da će paradoksalna praksa da građani na šalterima dokazuju da su se rodili konačno biti iskorenjena, a važan korak je da se podaci koji su i dalje u papirnom obliku, prebace u elektronsku formu. Kad podaci budu u e-obliku, institucije će moći brže i da ih razmenjuju.

Trenutno, iako je Zakon o opštem upravom postupku donet još za mandata prethodne ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, građanima se i dalje više isplati, kad je reč o provedenom vremenu, da sami "peške" prikupe po institucijama sva potrebna dokumenta, umesto da čekaju da te službe međusobno razmene podatke.

Ako čekaju službenici će u većini slučajeva, umesto za tri dana, koliko je primera radi potrebno da se izda nov pasoš, koristiti maksimalan rok od 30 dana.

Upitana gde je zapelo i zašto ideja o razmeni podataka među institucijama nije zaživela i u praksi, ministarka Brnabić podvlači da je proces veoma složen, da je elektronska uprava prioritet, kao i da očekuje da će sistem konačno zaživeti za nekoliko meseci.

"Elektronska uprava je jedan od prioriteta ove vlade. Ono što je prethodna vlada dobro uradila jeste usvajanje Zakona o opštem upravnom postupku. Dugo se radilo na tom zakonu i to je više od 50 odsto posla, a sada ga treba uspešno implementirati", naglasila je Brnabićeva.

Ova stavka, nepostojanje velikog broja podataka u elektronskom obliku, malo je ukočila proces.

"Mnogo podataka je i dalje, takoreći na papiru, a veliki je posao da se oni prebace u elektronsku formu", dodala je ministarka ističući da je obim posla veliki.

Problem je i to što različite državne funkcije, ministarstva, agencije, lokalne samouprave imaju već svoje elektronske servise, ali je zapelo u delu što neki servisi nisu kompatibilni.

"Sada bi trebalo videti koliko čiji servisi mogu da komuniciraju, da bi to zaživelo i da građani ne podnose izvod iz matične knjige rođenih, venčanih i slično. Trebalo bi da, kad odete na šalter i date zahtev za neki dokument, državni službenici mogu da komuniciraju jedni sa drugima, i da to sami prikupe. Svi ti dokumenti su već kod njih", navodi Brnabićeva.

Preduslov za to je, nastavlja, kompatibilnost elektronskih servisa, o čemu se, kako je rekla, dugo nije razmišljalo.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, koju je ministarka vodila do imenovanja u vladi, ističu da je suština elektronske uprave, što je bila jedna od preporuka ove organizacije za smanjenje birokratije, da državne institucije rade same, a ne da građani budu njihovi kuriri.

Savetnik u NALED-u Ivan Radak kaže za Tanjug da u praksi razmena podataka funkcioniše, ali ne uvek kako se očekivalo, jer nažalost institucije i dalje koriste maksimalan rok da prikupe podatke za svakog građanina i da obrade zahtev.

"U nekim slučajevima je to sigurno opravdano, jer podaci koje traže ne postoje u elektronskom obliku, ali u nekim slučajevima sigurno nije opravdano", rekao je Radak.

Naveo je primer da se prilikom vađenja ličnih dokumenata, institucije pravdaju time da moraju da obrade veliku količinu zahteva i ukazuje da bi rešenje bila elektronska razmena podataka, odnosno mogućnost da u realnom vremenu službenici pristupe podacima u nadležnosti drugih institucija.

"U praksi bi to značilo da se utvrdi koja je institucija nadležna za koji podatak, ali i da se zna da je ona odgovorna za tačnost tog podatka. Onda službenik može u realnom vremenu da pristupi bazi podataka te institucije i da bude siguran da je preuzeo tačnu informaciju, da ne mora dodatno da to proverava. To bi omogućilo da ovaj rok od mesec dana bude skraćen", zaključio je Radak.