Pregled štampe (19. 10. 2009.)

Besplatna struja samo uz socijalnu kartu

Sledeće godine ne sme da se desi da struja ne poskupi. To je nedavno izjavio Aca Marković, predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije. Zatim je iz tog preduzeća poslata u javnost poruka da će struja dogodine poskupeti bar 20 odsto.

Ako je ta najava bila „probni balon" kojim bi se ispitala socijalna izdržljivost svih potrošača struje, u EPS-u za sada mogu da budu spokojni. Jer, posle te najave još nema oštrog reagovanja javnosti kojim bi se osporilo najavljeno poskupljenje struje. Kao da sada već postoji svest da struja mora da poskupi.

Ali, i pored takvog eventualnog mirenja s neminovnošću poskupljenja, ostaje veoma škakljivo pitanje o mogućnosti najsiromašnijih slojeva stanovništva da izdrže novu cenu struje.

Već spomenuti Marković, koga je država (kao jedini vlasnik EPS-a) postavila da racionalno upravlja nacionalnom elektroenergetskom kompanijom, tvrdi da je EPS „spreman da iz svog profita izdvaja novac u državne i lokalne fondove za socijalno ugrožene kategorije stanovništva", što praktično znači da bi ti ljudi imali besplatnu struju. Ali, s druge strane, upozorava Marković, EPS traži realnu cenu struje koju će plaćati svi drugi potrošači.

Da bi se, međutim, zaštitili najsiromašniji potrebno je da postoje utvrđeni kriterijumi po kojima bi se precizno definisalo ko su siromašni građani.

Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, smatra da se moraju razdvojiti siromašni od ostalih slojeva stanovništva u vezi sa pitanjem plaćanja računa za struju. Resorni ministar zalaže se da imućnija domaćinstva plaćaju realnu tržišnu cenu struje, a da se siromašnim omogućiti da pod povoljnijim, nižim cenama izmire obaveze prema EPS-u.

- Cena struje ne sme biti socijalna kategorija. Treba napraviti socijalne karte na osnovu kojih bi se doplaćivala razlika u ceni siromašnim ljudima. A s druge strane, taj sistem bi omogućio da građani koji imaju prosečna i iznadprosečna primanja plate realnu cenu električne energije - kaže Škundrić.

Ali, pre nego što cena kilovatsata postane tržišna, neophodno je da se definiše šta je to ugroženi potrošač. „Politika" saznaje da će u naredna tri meseca biti napravljena analiza na osnovu koje će biti određeni kriterijumi najsiromašnijih stanovnika.

Srbija uvozi pasulj iz Kine, meso iz Italije, praziluk iz Turske!

Građani Srbije jedu pasulj iz Kine i Kirgistana, praziluk iz Turske, ribu iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a svinjsko meso iz Italije i Mađarske. Za prvih osam meseci ove godine Srbija je uvezla poljoprivrednih proizvoda za čitavih 557 miliona evra!

Srpski poljoprivredni proizvodi ne samo da nisu konkurentni ni kvalitetom, ni cenom sa proizvodima iz Evropske unije, nego ni sa proizvodima koji dolaze iza dalekih zemalja poput Argentine, Kazahstana, Kine, Brazila i Indije, tvrdi za Press Vladana Hamović iz Instituta za primenu ekonomike u poljoprivredi.

- Ovakve „anomalije" koje nam se dešavaju, a tu pre svega mislim na uvoz jeftinog pasulja i drugih proizvoda iz dalekih zemalja, možemo pripisati i činjenici da smo preterano brzo primenili koncept liberalizma. Kada se negde pojavi jeftin proizvod, vi ćete ga kupiti, a naši proizvođači nemaju računicu da ga proizvedu i zato napuštaju proizvodnju čak i najtradicionalnijih kultura kao što je na primer pasulj - objašnjava Hamovićeva.
Činjenicu da srpska poljoprivreda nije konkurentna dokazuje i proračun da srpski seljak hrani šest ljudi, a poređenja radi, nemački čak 46 ljudi.

- Vrlo skromna ulaganja u proizvodnju, izostanak državne podrške, odnosno subvencija ili povoljnih kredita, gomilanje dugova i loša cenovna kretanja uslovila su situaciju u kojoj seljaci uglavnom napuštaju selo ili odlučuju da se ne bave više poljoprivrednom proizvodnjom - kaže za Pres Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim rečima, „slobodno" gajenje pasulja znači i veći broj radne snage, ali i upotrebu specijalizovanih mašina koje mi u principu i nemamo.

Prema rečima naših sagovornika, jedan od najvećih problema srpske poljoprivrede leži u „usitnjenosti". Naime, dve trećine proizvodnje potiče od malih proizvođača, koji nisu u stanju da se nose sa velikom konkurencijom, pogotovo u granama koje su subvencionisane. Direktor „Delta agrara" Dejan Jeremić objašnjava za Press da su subvencionisane proizvodnje u velikim zemljama stvarale višak koje su plasirale u nerazvijene zemlje, čime su uništile tamošnje poljoprivrede.

Najviše otkaza dele u Beogradu

Smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji najviše će se odraziti na Beograd, gde će otkaze dobiti 585 ljudi, zatim na Niš, koji ima 518 prekobrojnih, pa Leskovac, gde je 317 radnika viška, saznaju "Novosti" u Vladi Srbije.

Računica je, na osnovu Predloga zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji, koji ministri treba da usvoje ove nedelje, napravljena za 110 opština. Tako će, po principu da na hiljadu stanovnika idu najviše četiri činovnika, od 37.789 ljudi, bez posla ostati njih 5.648.

Nove sistematizacije moraće da budu objavljene do Nove godine na Internetu. Svi otpušteni imaju pravo na otpremninu u visini trećine prosečne plate i naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Procentualno gledano, na spiskovima za otpuštanja nalazi se 14,95 odsto zaposlenih - u proseku. Bez gotovo polovine "ćata" ostaće Senta, gde je višak 43,2 procenta (132 radnika), i Prokuplje - 41,9 procenata (225 činovnika). Niš, Leskovac, Novi Pazar, Bor, Priboj, Zaječar, Kladovo i Kuršumlija moraće da se odreknu trećine kadrova.

U 35 lokalnih samouprava, bez zaposlenja će ostati od deset do 20 odsto radnika, a u 45, od 20 do 30 procenata. Manje od deset odsto činovnika biće otpušteno u 22 opštine.

Pravilo da na hiljadu stanovnika mogu biti četiri zaposlena činovnika "poštuje" 35 opština, pa ovde otkaza neće biti. Sigurni su zaposleni u Kuli, Valjevu, Koceljevi, Kniću, Aleksandrovcu, Ljuboviji, Opovu, Prijepolju, Žabarima, Aleksincu, Malom Zvorniku, Inđiji, Sečnju, Topoli, Loznici, Pančevu, Vladimircima, Žitorađi, Ivanjici, Krupnju, Ubu, Velikoj Plani, Paraćinu, Čačku, Šapcu, Rumi, Doljevcu, Bogatiću, Titelu, Svrljigu, Bačkoj Topoli, Bajinoj Bašti, Lučanima, Arilju i Staroj Pazovi.

Ključni svedok rasvetljava ubistva Badže i Bulatovića

Srpsko pravosuđe obezbedilo je dva ključna svedoka protiv duvanske mafije. Kako „Blic" ekskluzivno saznaje, prvi svedok pružiće nove dokaze protiv Stanka Subotića, koji ovog biznismena terete za šverc cigareta, a drugi bi pored dokaza o švercu duvana trebalo da obezbedi i informacije koje će dovesti do imena nalogodavca i izvršilaca ubistava generala Radovana Stojičića Badže i Pavla Bulatovića, ministra odbrane SRJ.

Ključni svedok koji tužilaštvu treba da pruži konkretne dokaze koji Subotića terete za šverc cigareta, obezbeđen je putem međunarodne saradnje sa jednom od zemlja u regionu.

„Taj čovek se trenutno nalazi van Srbije. S njim su već obavljeni razgovori, a zvanično saslušanje trebalo bi da bude obavljeno u narednih nekoliko dana. Drugi svedok, čiji iskaz može da stavi pečat na dosadašnje spekulacije o nalogodavcu ubistava Bulatovića i Stojičića, takođe je na vezi sa tužilaštvom i s njim je već obavljen razgovor", navodi izvor „Blica" blizak srpskom pravosuđu.

Drugi svedok je, kako saznajemo, dao dovoljno informacija koje ukazuju na naručioca ubistava, a naveo je i imena direktnih izvršilaca, dvojice crnogorskih državljana koji su u dosijeima srpske policije označeni kao plaćene ubice crnogorske mafije. Za jednim od njih srpsko pravosuđe je pre pet godina raspisalo međunarodnu poternicu, ali se on sve vreme bez poteškoća krije u Crnoj Gori.

Srpskoj policiji odranije je poznat i drugi plaćeni ubica koga je naveo krunski svedok. On se vezivao za nekoliko zločina u Srbiji, ali protiv njega nikada nije bilo prikupljeno dovoljno dokaza za raspisivanje poternice.