Blagojević: Isplata pomoći ne mora da čeka kraj procene štete

Marko Blagojević je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je dobro to što "isplata pomoći ne mora da čeka kraj procene štete i konačnu procenu štete".

Naveo je i da je proces prijave štete nastale od poplava i izdavanja rešenja u Kraljevu već gotov, te da očekuje da naredne nedelje bude gotov i u drugim lokalnim samoupravama,

Prema njegovim rečima, većina građana ušla je u taj proces, a lokalne samouprave su odmah nakon poplava formirale komisije koje su izašle na teren, počele da procenjuju štetu i objavile poziv građanima da počnu da prijavljuju štetu na objektima.

"Građani prijavljuju štetu, potom se radi verifikacija i izdavanje rešenja, taj proces u Kraljevu je već gotov i naredne nedelje očekujem da bude gotov i u drugim lokalnim samoupravama", rekao je Blagojević.

Prema njegovim rečima, Lučani su pretrpeli najveću štetu, ne toliko po broju objekata, već po obimu štete na njima.

"Tamo je oštećeno 80-ak objekata, što nije veliki broj, ali je velika šteta na njima i Lučani će dobiti svu pomoć od nas", rekao je Blagojević.

Ponovio je da je država opredelila 290 miliona dinara za pomoć ljudima čiji su objekti oštećeni u poplavama.

"To je pomoć koja je opredeljena za pomoć i privredi, građanima i poljoporivredi. A pored toga imamo obećanu pomoć EU od 700.000 evra koja je namenjena kupovini bele tehnike za ljude koji su izgubili osnovno pokućstvo", rekao je Blagojević.

Dodao je da se nada da će to biti dovoljno, a da će posao biti gotov neuporedivo brže nego 2014. godine.

Međutim, ukazao je na to da se iznos pomoći koja je priznata rešenjem lokalne samouprave najčešće razlikuje od stvarne štete, što je i povod za nezadovoljstvo građana u nekim slučajevima.

"Svi treba da razumemo da država ne radi naknadu štete. Država pruža pomoć. Naravno da najčešće nije ravna šteti i nije dovoljna. Sve zavisi od metodologije", naveo je Blagojević i rekao da ta metodologija treba da se menja.

Naglasio je da pomoć države "nisu velika, ali nisu ni mala sredstva".

"Daje se između 1.000 i 5.000 evra ljudima kojima su kuće oštećene, a dva do tri miliona dinara onima kojima su kuće srušene. To nije mali novac, možda je manji od ukupnog obima štete. Država je uvek priskakala u pomoć i uvek će, ali neće raditi naknadu štete", rekao je Blagojević.

Dodao je i da je veliki problem što mnogi objekti nisu osigurani, navodeći da je danas broj osiguranih stambenih objekata manji nego što je bio 2014. godine.

"To ne umem da objasnim. Slušao sam ljude koji kažu da je to zbog toga što je država priskočila u pomoć relativno brzo i relativno dobro i demotivisala ljude da se osiguravaju, ali meni to objašnjenje ne drži vodu", rekao je Blagojević.