Plan protiv favorizovanja pojedinih advokata

Policija, tužilac i predsednik suda dužni su da optuženom, koji ostvari pravo na besplatnu odbranu, angažuju branioca po službenoj dužnosti i to po redosledu sa spiska koji dobijaju od advokatske komore. Ipak, dešava se da posle, na primer 25. sa spiska, umesto 26. pozovu recimo 105.

"Interesi mogu biti različiti, počevši od onog najbizarnijeg, recimo angažovanje određenih ljudi da brane po službenoj dužnosti da bi neko ko im je to omogućio sa njima podelio novac. Recimo jedna naša koleginica je za godinu dana po osnovu službenih odbrana u policiji dobila 22 miliona dinara", kaže predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević.

Žarko Marković iz Misije OEBS-a u Srbiji ističe da motiv može biti i to da se dobije strana u postupku koja neće za organ postupka, tužilaštvo i policiju, praviti prevelike probleme, odnosno "previše izgarati u odbrani svog klijenta" nego omogućiti relativno jednostavan tok postupka i u konačnoj instanci osudu.

Da li u saradnji branioca po službenoj dužnosti i predsednika sudova ima elemenata krivičnog dela, Visoki savet sudstva nije proveravao.

Nisu podnošene prijave uprkos tome što je poslednji izveštaj iz 2013. pokazao da su neki predsednici sudova kršili zakon – pojedinim advokatima davali više desetina predmeta, a drugima najmanje po jedan.

"Krivično delo je ukoliko imamo nekog dogovora između predsednika suda i advokata da se neko favorizuje, pa da imamo usluge i protivusluge, to bi bilo krivično delo, a ovo je samo nedomaćinsko poslovanje koje bi trebalo da bude sankcionisano time da taj predsednik eventualno odgovara disciplinski, bude razrešen ili da ne bude kasnije izabran", rekao je predsednik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i dodaje da još nije bilo takvih slučajeva.

Prostor za zloupotrebe trebalo bi da smanji mehanizam na kome rade Advokatska komora Srbije i OEBS. U nekim mestima to je već praksa.

"Primer je advokatska zajednica Novog Pazara gde su se dogovorili predsednici Osnovnog i Višeg suda, viši i osnovni javni tužilac i advokatska zajednica zajedno sa Policijskom Upravom da drže jedan dežurni telefon na koji se javlja neko od članova advokatske zajednice i onda on raspodeljuje predmete po listi, svi imaju uvid u podatke o tome ko je koji predmet dobio i koliko predmeta", objašnjava Marković.

Iz MUP-a samo kratak odgovor. Navode da rade po Zakonu, da su na spisku Advokatske komore Beograda bila 1.522 advokata, kojima su prošle godine uputili 2.328 poziva, a da je odbranu prihvatilo njih 686.

U Republičkom javnom tužilaštvu se nisu odazvali našem pozivu da govore o ovoj temi.