Borba sa bolešću i nemaštinom

Jelenino srce godinama radi sa samo 20 odsto snage, a tešku bolest dodatno komplikuje alergija na većinu namirnica.

Dnevno pije 12 vrsta lekova, ugrađen joj je i bajpas i brzo se zamara, zbog čega joj i kretanje predstavlja napor.

"Nekad po deset dana ne ustajem iz kreveta. Kad mi je bolje, gledam da šetam, da odem do grada i obavim šta imam. Upućena sam i sa Dedinja i iz Kamenice u Klinički centar na pripreme, ali još nisam na spisku", kaže Jelena.

Ista bolest je zadesila i Jeleninu 14-godišnju kćerku Vanju, ali je, prema rečima lekara, otkrivena na vreme. Njeno srce kuca sa polovinom snage, pa joj ponekad i odlazak u školu teško pada.

"Kada idem po drugaricu i kada treba da se penjem uz stepenice, mnogo se zamorim i ne mogu više. Veoma mi je teško", kaže Vanja.

Jelena i Vanja žive od pomoći države, što nije dovoljno ni za lekove.

Kažu da im je dva puta odbijen zahtev za tuđu negu i pomoć, a nemaju ni svoj krov nad glavom.

"Živim od dečjeg dodatka i socijalne pomoći, što zajedno iznosi 14.000 dinara, a nama je potrebno za lekove mesečno oko 30.000.

Dve hrabre Šiđanke, ipak nisu same. Pomažu im prijateljica Nataša, drugari iz Vanjine škole i novinarka Olivera Ubović, koja je pokrenula akcije u medijima.

"Platili smo im jednu kiriju i gorivo za odlazak u Beograd. Njima sve treba, malo-malo pa su u Beogradu, u Kamenici, a to košta", kaže Olivera.

Pomažu i u jednoj apoteci, gde građani ostavljaju kusur ili posebno donose novac za Vanjine i Jelenine lekove.

"To ipak nije dovoljno, s obzirom na to da je njihova terapija teška i dugotrajna, tako da pozivamo sve koji mogu da pomognu", apeluje farmaceut Jelena Perić.

Svesne da ovu bitku ne mogu dobiti same, Jelena i Vanja kažu da svaki dan završavaju sa istim mislima.

"Poželim da ozdravimo što brže i da nije toliko teško...", kaže Vanja.

Da za trenutak zaboravi na svoju i maminu bolest, dobre komšije su se pobrinule da Vanja sa vršnjacima proslavi malu maturu.