Rama: Ruski upliv raste zato što je EU ostavila prazninu

Edi Rama je to izjavio francuskom listu Mond u Parizu, gde je razgovarao s francuskim premijerom Bernarom Kaznevom, u situaciji kada "Evropu već mesecima ozbiljno zabrinjava stanje na Balkanu", naveo je list.

Izjava Rame se poklopila s različitim pogledima u samoj EU i Americi oko toga da li je Rusija "agresivna" prema Evropi i Balkanu, pa preti da, posle pripajanja Krima napadne neke istočnoevropske zemlje, pa NATO tamo mora da ozbiljno ojača vojno prisustvo.

Ima evropskih političara koji misle da, iako je vidljivo da Rusija želi da povrati svoj uticaj u svetu, prekomerno mahanje ruskom opasnošću služi i interesima vojno-industrijskog lobija, u Americi, pa i Evropi.

U svetskoj politici veoma iskusni bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer je, na upravo okončanom sastanku Trilateralne komisije u Vašingtonu, izjavio da je "suštinska greška videti u Putinu svetsku opasnost... jer on nikako nije neki novi Hitler i uopšte nema namere da krene u osvajačku politiku, već da povrati dostojanstvo svojoj zemlji".

Kisindžer je zato za razgovore s Moskvom s jasnim sagledavanjem obostranih interesa, uz opasku da "specifična težina Rusije uopšte ne može da se meri s našim strategijskim suparništvom s Kinom".

Novi američki državni sekretar Reks Tilerson je, međutim, juče, na zasedanju šefova diplomatija zemalja NATO-a u Briselu, izjavio da upravo zbog "ruske pretnje", ali i potrebe da se usredsrede napori za slamanje islamskih terorista u Siriji i Iraku, sve članice NATO-a moraju osetno da povećaju izdatke za odbranu, a ne da i dalje SAD pokrivaju 70 odsto troškova Alijanse.

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister je, poput nekih drugih političara u EU, ocenio da "Balkan jeste potpuno uzdrman, gde lako može doći do eksplozije, uz svuda prisutan ruski uticaj", kao i da "Rusija svesno destabilizuje Srbiju".

Srpski premijer Aleksandar Vučić je upravo u Moskvi razgovarao s šefom ruske države Vladimirom Putinom i rekao da se odnosi Srbije i Rusije odvijaju na obostrano zadovoljstvo i korist.

U martu su i lideri EU našli za shodno da razmotre opasnu i zabrinjavajuću situaciju na Zapadnom Balkanu i, mada ništa opipljivo nije proizišlo iz njihovih zaključaka oko promene politike prema regionu, u kuloarima zasedanja je rečeno da postoji briga zbog upliva Rusije, ali i Turske, Kine, Saudijske Arabije i Katara na Zapadnom Balkanu.

Izjava albanskog premijera Rame, međutim, govori o drugačijem sagledavanju u regionu onoga što je politika EU prema, zasad pomućenoj, perspektivi ulaska zemalja Zapadnog Balkana u članstvo, pošto Brisel i vlade EU i dalje smatraju da zapadnobalkanske zemlje moraju prevashodno same da se pobrinu da sprovedu reforme, ekonomski ojačaju, stvore jedinstveno regionalno tržište kao ključ svih daljih odnosa.

Francuski list Mond u tom kontekstu javlja i da je američki državni sekretar u Briselu ostavio prilične nedoumice oko politike prema Rusiji među saveznicima u NATO-u, iako je on juče tamo rekao da se Zapad mora suprostaviti "ruskoj agresiji u Ukrajini i drugde".

To je naišlo na oštru osudu Moskve, koja je uzvratila da je to "hladnoratovsko stanovište koje vodi ka vojnom sukobu", a Tilerson uskoro treba da poseti Moskvu.

Diplomatski izvori u NATO-u su rekli da je u razgovorima šefova diplomatija zemalja članica NATO-a i Tilersona spomenut i ruski upliv na Balkanu.

"Sve zavisi od SAD i Evropljana"

Mond u komentaru intervjua s albanskim premijerom primećuje da je "Rama malo umoran od briselskih litanija" i kaže da on podvlači da se "može govoriti o ruskom uplivu, ali se sve to događa u praznini koju je ostavila Evropska unija".

"To je glavni problem Balkana danas, a ostalo su posledice i ne može se čuditi da neko nastoji da popuni tu prazninu... koju EU ostavlja iako jeste zaokupljena ruskim uticajem, džihadizmom i porastom populizma", mišljenja je Rama, "i sve zavisi od SAD i Evropljana kad je u pitanju geostrategijska stabilnost regiona".

Mišljenje koje zvuči i trezveno i pragmatično čulo se i od evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana koji je izjavio da "Rusi nas samo malo nerviraju i to je sve što čine".

Han je u intervjuu bečkom dnevniku Standard naveo da je "recimo, u Srbiji Austrija najveći investitor - investirala je četiri puta više nego Rusi".

"Rusija je samo vojni, a ne i ekonomski faktor i na to mora da se ukaže", predočio je evropski komesar Han i rekao da zabrinutost EU zbog razvoja na Balkanu ne proizilazi zbog uticaja Rusije, već zbog etničkih tenzija i nestabilnosti.

"U interesu EU je da u njenom neposrednom susedstvu vlada stabilnost i stoga ćemo mi, Evropska unija, nezavisno od politike američkih vlasti, da budemo predvodnica u brizi za Zapadni Balkan", poručio je Han.

Han je kao ključni "lek" ponudio ono što je već pre četiri godine ponudio njegov prethodnik na mestu komesara za proširenje Štefan File, a to je da se jačanjem zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana tamošnje zemlje ekonomski oporave i ojačaju da budu ekonomski konkurentne, a ne nespremne i "siromašni rođaci" kad dođu na prag vrlo zahtevnog jedinstvenog tržišta Unije.