Prlić: Herceg-Bosna bila za BiH i saradnju sa muslimanima

Prvostepenom presudom iz 2013. godine Haški tribunal je osudio Jadranka Prlića, Bruna Stojića, Slobodana Praljka, Milivoja Petkovića, Valentina Ćorića i Berislava Pušića na ukupno 111 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i Ženevskih konvencija u periodu od 1992. do 1994. godine u BiH.

Prvooptuženi, bivši predsednik Vlade Herceg-Bosne, Jadranko Prlić je u svom obraćanju Žalbenom veću tribunala rekao da je "Herceg-Bosna bila za Bosnu i Hercegovinu, protiv prekrajanja granica i za saradnju sa muslimanima", prenela je Fena.

Tvrdio je kako je prvostepeno sudsko veće propustilo da uzme u obzir na desetine citata iz službenih transkripata koji to potvrđuju, kao i da je zanemarilo niz činjenica i dokaza koji obaraju teze o udruženom zločinačkom poduhvatu.

"Presudom je pogrešno utvrđena kriminalna namera Herceg-Bosne. Politički karakter HZ HB je potvrđen, da se radi o stranačkom udruživanju. Zanemareno je da je HDZ BiH, u čijem okviru su formirane zajednice, uvek bio za nezavisnost BiH i ravnopravnost hrvatskog naroda", rekao je Prlić.

Prlić je, kako prenosi Fena, napomenuo kako se u dokumentima HZ HB nigde ne spominje Banovina Hrvatska, premeštanje stanovništva, bilo kakav oblik diskriminacije, ništa u suprotnosti Ženevskim konvencijama.

Svi javni nastupi, rasprave i interni sastanci bili su, kako je naveo Prlić, posvećeni punom poštovanju međunarodnog humanitarnog prava, te da nije ni bilo govora o premeštanju stanovništva.

Takođe, dodao je da je za vreme njegovog delovanja u vladama BiH bio osiguran povratak svima koji su napustili domove.

Prlić je tvrdio da su evakuacije vršene zbog potencijalnih humanitarnih katastrofa i napada "Armije RBiH, potpomognutih mudžahedinima".

"Herceg-Bosna je jamčila povratak imovine pravim vlasnicima i usvojene su mere da se svi moraju vratiti u domicilna mesta. U Herceg-Bosni je bio zabranjen promet nepokretnosti", rekao je Prlić.

Istakao je i kako je formiranje Hrvatske Republike Herceg-Bosne bio izraz prilagođavanja mirovnom planu o uniji tri republike, napominjući i da je sud takođe zanemario, kako je naveo, dogovor muslimana sa srpskom stranom o raspadu BiH, kao ni to kako su oni proglasili muslimansku republiku Bosnu.

Tokom svog izlaganja, Prlić je najavio izlazak knjige, koja će, kako je rekao, objasniti što je to Herceg-Bosna.

Kako je ranije saopšteno iz Haga, žalbena sednica će trajati do 28. marta.

Odbrana će šest dana predstavljati svoje žalbe, a nakon toga će svoju žalbu predstaviti Haško tužilaštvo.

Poslednjeg dana zasedanja, 28. marta, svi podnosioci žalbi će imati mogućnost da se lično obrate Žalbenom veću.

U saopštenju Haškog tribunala se napominje da je ovaj slučaj poznat kao "Prlić i drugi", najveći i najkomplikovaniji slučaj pred tim sudom.

Suđenje je počelo 26. aprila 2006. godine, a Tužilaštvo je završilo sa predstavljanjem svojih dokaza 2008. godine, među kojima su bila i ispitivanja 249 svedoka.

Odbrana je svoje dokaze predstavljala od 2008. do 2010. godine kada je ispitano 77 svedoka.

Ukupan broj sudećih dana iznosi 465, a završne reči okončane su u martu 2011. godine.

Presuda, koja je izrečena 29. maja 2013. godine ima više od 2.600 strana uključujući i izdvojena mišljenja dvoje sudija.

Tom prvostepenom presudom Prlić osuđen na 25 godina zatvora, Stojić, Praljak i Petković na po 20 godina, Ćorić na 16, dok je Pušiću izrečena kazna od 10 godina zatvora.