Osude ideje šefa SDP-a da ode u Blajburg

Prvi se oglasio srpski saborski poslanik Milorad Pupovac, koji je rekao da nije sporno da je prilikom sprovođenja zarobljenika kroz Sloveniju i Hrvatsku bilo zločina i nevinih žrtava, što Hrvati nazivaju "križnim putem", ali mu smeta svojevrsno balansiranje žrtvama s jedne i druge strane.

Kada prestanu manipulacije "križnim putem" od strane onih koji godinama njime manipulišu, i predstavnici srpske zajednice pokloniće se nevinim žrtvama, bez obzira na to jesu li one bile članovi hrvatske ili neke druge vojske, hrvatske, srpske ili neke druge nacionalnosti, rekao je Pupovac.

Xrvatski predsednik Stjepan Mesić smatra da je inicijativa šefa SDP-a preuranjena.

Primetivši da je istina da su ljudi na "križnom putu" i Blajburgu ubijani bez suđenja, Mesić je naglasio da je manipulisanje kad se tvrdi da su svi koji su tamo ubijeni bili nevini.

"Pa, ni Slobodan Milošević nije osuđen, ali nećemo zbog te činjenice govoriti da nije kriv za rat, genocid i zločine", rekao je Mesić.

On je istakao da je u partizanskom obračunu s ustaškim zločincima koji nisu hteli da se predaju došlo do osvete u kojoj su stradali i nevini, ali da je čista manipulacija tvrdnja da su ljudi tamo ubijani samo zato što su Hrvati.

To je netačno, kao i tvrdnja da su i četnici tamo ubijani samo zato što su bili Crnogorci ili Srbi, rekao je Mesić i dodao da je sasvim tačno da su ljudi u Jasenovcu ubijani samo zato što su bili Srbi, Jevreji, Romi ili antifašistički orijentisani Hrvati.

Prema njegoovj oceni, smisao takvih manipulacija je da se Jasenovac i Blajburg izjednače, što je civilizacijski nedozvoljivo, rekao je hrvatski predsednik.

Mesić je zatražio da se tadašnji događaji naučno istraže i da se na ozbiljan i naučan način ustanovi koliko je ljudi ubijeno u Blajburgu i da se precizno utvrdi u kojim je okolnostima neko likvidiran, što je učinjeno kad se radilo o Jasenovcu.

"Sve dok toga nema, blajburška tema je poligon za političke manipulacije, zloupotrebe i širenje mržnje, a oni koji sada idu tamo rizikuju da i njihova časna imena budu uključena u to nedozvoljivo manipulisanje", rekao je hrvatski predsednik.

Milanovićeve namere osudilo je i udruženje mladih antifašista grada Zagreba, koje je u saopštenju naglasilo da ne treba odlaziti u Blajburg sve dok se ne utvrde imena ubijenih i ubiica, a sam Blajburg prestane da bude mesto politizovanja.

Udruženje smatra i da opozicija takvim potezima ne radi u korist građana, već u svoju sopstvenu i podseća da je ustaška vojska u četiri godine terora i strahovlade odgovorna za smrt stotina hiljada ljudi.

Klanjati se na mestu na kojem su zločinci odložili svoje oružje težak je udarac temeljima antifašizma, ocenili su mladi antifašisti i istakli da se nevinim žrtvama treba pokloniti tek kad se utvrde imena i prezimena ubijenih, imena i prezimena ubica i kad Blajburg prestane da bude mesto politizacije.

"Do tada neka Zoran Milanović i njegov tim razmišljaju kako suzbiti inflaciju, obezbediti budućnost građanima, a istoričarima prepustiti njihov posao", naglašava se u saopštenju.

Milanovićevoj ideji se suprotstavio i direktor jerusalimskog centra "Simon Vizental" Efraim Zurof, koji ukazuje na opasnost izjednačavanja žrtava, odnosno, žrtava ustaša i samih ustaša koji su pali kao žrtve.

Zurof je izrazio čuđenje što bi u ekipi koja bi otišla u Blajburg bili i publicista Slavko Goldštajn i njegov sin Ivo, istoričar, koji su inače Jevreji i kao takvi žrtve ustaša u NDH.

Blajburg je mesto na kome je ustaška emigracija obeležavala, a od 90-ih obeležava i službeni Zagreb, pogibiju ustaša i domobrana, pri čemu se prećutkuju žrtve iz redova ostalih kvislinških formacija - četnika i belogardejaca, koje su uglavnom poubijali slovenački OZNA i KNOJ na Kočevskom rogu, dok su Hrvati sprovođeni do Vojvodine.

Borbe u Sloveniji i Austriji trajale su šest dana nakon što je nemačkom kapitulacijom završen rat u Evropi jer su saradnici okupatora nastojali da se predaju zapadnim saveznicima.

Milanovićeva ideja je samo kontinuitet odnosa SDP-a prema tim žrtvama jer je i bivši šef SDP i hrvatski premijer, sada pokojni Ivica Račan takođe išao u Blajburg i za uređenje tamošnjeg spomen područja dao značajna sredstva iz budžeta.