Gotovina: Ponosan sam na rezultate "Oluje"

Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina rekao je pred Haškim tribunalom da je "ponosan na rezultate" operacije "Oluja" kojom je komandovao u leto 1995. godine, izražavajući, istovremeno, žaljenje zbog žrtava koje su pale posle te akcije, a za koje, kako tvrdi, nije odgovoran.

Tribunal je Gotovinu u aprilu prošle godine osudio na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine i drugih zločina tokom i posle operacije "Oluja" u avgustu 1995.

Gotovina je naveo da "kao ljudsko biće" naravno žali "civile koji su izgubili živote ili domove posle te operacije.

Hrvatski general je ukazao da je "učestvovao u borbi na život i smrt sa drugom vojnom silom" i da je njegov cilj bio "da povrati svoju zemlju". "Trudio sam se da zaštitim živote mojih vojnika i nevinih civila", dodao je Gotovina.

Napominjući da ne tvrdi da nije bilo grešaka, ali da kao komandant u to vreme nije mogao da uživa "luksuz naknadne pameti", Gotovina je rekao da je i danas uveren da je sve svoje teške i odgovorne dužnosti obavljao najbolje što je mogao.

Kao jednu od grešaka, zbog kojih žali, naveo je što se do hapšenja 2005. nije predao Tribunalu.

"Ako možete utvrditi da sam grešio u svojim procenama, nećete utvrditi da sam želeo ili prihvatao da čovek, civil ili vojnik, treba da bude povređen, zlostavljan ili lišen svojih prava zato što je Srbin ili pripadnik druge grupe, različite od moje. Znam i živim zadovoljan da su moji postupci tokom "Oluje" bili ispravni, a moja naređenja svedočanstva su za to", zaključio je Gotovina.

Tužioci traži potvrđivanje presude

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudija da kao neosnovanu odbace žalbu hrvatskog generala Ante Gotovine i potvrde prvostepenu presudu, kojom je Gotovina osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine u leto 1995. godine.

Odbacujući tvrdnje odbrane, tužioci su tvrdili da je prvostepeno veće, izričući presudu, ispravno utvrdilo da su generali Gotovina i Markač bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Srba iz Kninske krajine, i da je na čelu poduhvata bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Za razliku od Gotovinih branilaca, koji su ranije tvrdili da je granatiranje Knina, Benkovca, Obrovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995. godine, bilo zakonita operacija, usmerena na vojne ciljeve, tužioci su naglasili da su ti artiljerijski napad, po naređenju Gotovine, "ciljali cele gradove" i bili neselektivni i, stoga, protivpravni.

Nezakonito granatiranje gradova, naglasio je tužilac Daglas Stringer, bilo je sredstvo za ostvarivanje cilja udružnenog zločinačkog poduhvata, a dokaz za to su transkripti razgovora predsednika Tuđmana sa Gotovinom i drugim generalima, na Brionima dva dana pre početka operacije "Oluja".

"Brionski transkripti otkrivaju da je izbacivanje srpskog stanovništva bilo cilj. Tuđman je Srbe video kao 'stratešku opasnost' za Hrvatsku. Rekao je da im treba ostaviti izlaz i da je važno da se civili pokrenu, jer će vojska krenuti za njima. Gotovina je kazao da će, ako ih Hrvatska vojska izloži pritisku, ostati samo civili koji moraju da ostanu, što znači oni koji ne budu mogli da odu", naveo je tužilac Stringer.

Odbrana traži slobodu za Gotovinu

Advokati odbrane hrvatskog generala Anta Gotovine zatražili su od Žalbenog veća Međunarodnog tribunala u Hagu da poništi prvostepenu presudu i Gotovinu oslobodi krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom i posle operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine.

Branioci Gotovine, Gregori Kiho i Luka Mišetić tvrdili su, obrazlažući žalbu, da je u prvostepenoj presudi pogrešno utvrđeno da je granatiranje Knina, Obrovca, Benkovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995, bilo nezakonito i smišljeno za progon Srba, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata hrvatskih vlasti i vojske, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Branioci su tvrdili da je to bio zakoniti napad na vojne ciljeve i da je 95 odsto od 1.200 artiljerijskih projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na ta četiri grada, a najmanje 900 na Knin, bilo usmereno na vojne ciljeve tokom "visoko profesionalnih napada".

Prema odbrani, srpski stanovnici nisu napustili Kninsku krajinu zbog tog napada, već jer im je to naredilo njihovo rukovodstvo.

Odbrana je tezu da su ti napadi pogrešno označeni kao nezakoniti, zasnovala i na tvrdnji da "nijedan Srbin nije bio ubijen" tokom artiljerijskog napada. Prema odbrani, takođe, tokom prvostepenog suđenja "nije bio identifikovan nijedan Srbin koji bi tvrdio da je otišao zbog straha od granatiranja".

Navod presude da je dokaz za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata i transkript sa susreta predsednika Tuđmana sa Gotovinom i drugim vojnim komandantima na Brionima, dva dana uoči "Oluje", odbrana je negirala, sugerišući da su tužioci navodnu kriminalnost naknadno "učitali" u te razgovore na osnovu tvrdnji da su artiljerijski napadi bili nezakoniti.

Rasprava se nastavlja izlaganjem argumenata o žalbi generala Markača, dok će pravosnažnu presudu Gotovini i Markaču, Tribunal će izreći naknadno.

Gotovina je prvostepenom presudom proglašen krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutno postupanje sa srpski stanovništvom u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995.

Tužilaštvo Tribunala se nije žalilo na presudu Gotovini, Markaču i Čermaku.

U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Gotovina je od 2005, kada je uhapšen u Španiji, a Markač od 2004, kada se dobrovoljno predao. Markač je nekoliko puta bio privremeno puštan na slobodu.