"Smanjiti pritisak na zemlje na zapadnobalkanskoj izbegličkoj ruti"

U deklaraciji se navodi da osobe kojima je potrebna međunarodna zaštita treba da je dobiju "što je pre moguće i što bliže njihovoj zemlji porekla" kao i da pravo na azil ne podrazumeva pravo na izbor zemlje u kojoj će da ostanu.

Ministri su se saglasili da efikasno upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom "zahteva koordinisan i sveobuhvatan pristup" koji će obuhvatiti sve aspekte problema kako bi se našlo održivo rešenje kojim se ne krše ljudska prava. To podrazumeva, dodaje se, pojačane napore svih relevantnih partnera i činilaca u EU.

"Potrebna je bolja podela odgovornosti u Evropi kao celini kako bi se izbegao nesrazmeran pritisak na pojedinačne partnere", navodi se u deklaraciji usvojenoj na konferenciji "Zajedničko upravljanje migrantskom krizom" u sredu u Beču, kojoj su prisustvovali ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Austrije, Hrvatske, Slovenije i zapadnobalkanske šestorke koja obuhvata Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju, kao i Bugarske koja je prisustvovala kao posmatrač.

Ministri su izrazili zabrinutost za veliki broj izbeglica i migranata koji nastavljaju da dolaze zapadnobalkanskom rutom, ocenivši da trenutna situacija predstavlja znatan izazov za ceo region i da i dalje postoji veliki pritisak na zemlje regiona.

"Priliv migranata preko zapadnoblakanske rute mora da bude znatno smanjen s ciljem da se ublaži nesrazmerni teret za zemljama koje se nalaze na tom putu", kaže se u dokumentu.

U delaraciji se navodi da Zapadni Balkan ima "važnu ulogu kada su u pitanju bezbednost i stabilnost u Evropi".

"Zapadni Balkan predstavlja važno tranzitno područje za migrtante i tražioce azila na njihovom putu ka EU, a u isto vreme se suočava sa sve većim brojm zahteva za azil", navodi se u deklaraciji koja je dostavljena agenciji Beta iz Ambasade Austrije u Beogradu.

U deklaraciji je izražena snažna podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravljena spremnost zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU da podele odgovornost u rešavanju izbegličke krize.

Ministri su pozvali na preduzimanje koordinisanih mera, u skladu s međunarodnim i evropskim zakonima i šengenskim pravilima, posebno kada su u pitanju upravljanje granicama, jačanje kapaciteta za smeštaj izbeglica i zajednička podrška u vezi s azilom, vraćanjem i readmisijom.

Intenzivirana saradnja na granicama zahteva, kako se dodaje, uspostavljanje zajedničkih standarda za upravljanje migracijom duž zapadnobalkanske rute, što podrazumeva i registraciju migranata, uslove za dozvolu ili odbijanje ulaska u zemlju i dalje postupanje prema migrantima, njihovo vraćanje ili prelaz.

"Moramo da se vratimo u situaciju u kojoj su sve članice zone Šengena u potpunosti primenjivale Šengenski granični pravilnik i odbijale ulazak na spoljnim granicama državljanima trećih zemalja koji ne ispunjavaju uslove za ulazak ili koji nisu podneli zahtev za azil iako su imali mogućnost da to urade", navodi se u dokumentu.

Osobama bez pasoša, s falsifikovanim dokumentima ili migrantima koji daju lažne izjave o svojoj nacionalnosti ili identitetu biće odbijen ulazak na granici, kao i onima koji su pokušali da nelegalno pređu granicu i koji ne sarađuju prilikom registracije.

"Migranti kojima nije potrebna međunarodna zaštita moraju brzo biti vraćeni uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i ljudskih prava", kaže se u deklaraciji.

Da bi se obezbedila efikasna zaštita granica, ministri su se saglasili da se mora ubrzati slanje policajaca na granice u posebno pogođenim područjima.

Poziva se na jačanje saradnje Grčke i Makedonije i ističe da saradnja s Grčkom u upravljanju prilivom migranta ostaje od suštinske važnosti. Takođe se ukazuje na važnost primene zajedničkog akcionog plana EU i Turske.

Posebni napori biće uloženi u borbu protiv kriminala, ekstremizma i terorizma, kao i protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima, koji se mogu raširiti kao posledica nekontrolisane migracije, navodi se u zajedničkoj deklaraciji.