Bitke na granici

Misurata, koja je nedeljama imala centralnu ulogu u krvavoj borbi za vlast između snaga Moamera Gadafija i pobunjenika, polako je pala u drugi plan, jer se težište sukoba prebacilo na granicu prema Tunisu, gde su ustanici ranije uspeli da zauzmu nekoliko mesta i granični prelaz.

S obzirom na tunišansku naklonost ustanicima, Gadafijevi stratezi ocenili su da bi otvorena granica prema toj državi predstavljala uvod u ozbiljnu krizu na zapadu, pa su serijom napada pokušali da oteraju pobunjenike preko granične linije.

Posle dva dana borbi, u četvrtak posle podne, vladine trupe su zauzele prelaz Dehiba Vazin i pojurili pobunjenike preko granice, pri čemu je nekoliko jedinica prešlo granicu, a na tunišansku teritoriju palo je i najmanje desetak projektila iz višecevnih raketnih bacača.

Tunis je oštro protestovao, tražeći od Tripolija da odmah zaustavi napade i trupe povuče na svoju stranu granice.

Borbe se vode i južnije, na nekih 300 kilometara od granice prema Čadu, gde su Gadafijeve snage proterale pobunjenike iz Kufre, pošto su tokom dana na prilaze gradu dovele značajna pojačanja i praktično rešile bitku.

Gadafijeve snage opkolile su još nekoliko mesta u tom regionu, uključujući Zintan, Nalut i Džadu.

Vijagra, silovanja i bojni otrovi

Istovremeno, diplomatska aktivnost usmerena ka zaustavljanju sukoba u Libiji potpuno je zamrla, što je u velikoj meri obesmislilo konsultacije Saveta bezbednosti UN, koje su održane iza zatvorenih vrata. Na konsultacijama je, kako tvrde izvori na Ist Riveru, američka ambasadorka pri svetskoj organizaciji Suzan Rajs pokrenula pitanje navodnog sistematskog silovanja, koje sprovode Gadafijeve snage.

Navodi Suzan Rajs nisu naišli ni na kakve reakcije ostalih 14 članica najmoćnijeg tela svetske organizacije, mada su zahtevi specijalne predstavnice UN za seksualno nasilje Margo Valstrom, da se u testovima rezolucija o Libiji pomenu i silovanja, iščezla u komplikovanoj diplomatskoj gimnastici velikih sila.

Uz optužbe za silovanje, nekadašnji Gadafijev ministar policije Abdul Fatah Junis, koji sada komanduje pobunjeničkim trupama, upozorio je da bi vlada u Tripoliju, ukoliko se nađe u bezizlaznom položaju, mogla da upotrebi hemijsko oružje, koje je navodno ostalo skriveno od međunarodnih inspektora.

Junis je, takođe, rekao i da se Gadafi nikada neće predati, odnosno, da će se boriti do poslednjeg trenutka i svim raspoloživim sredstvima.

Odlučnost Gadafija da opstane na vlasti u velikoj je meri iznenadila zapadne diplomate, koji su na početku operacije vazdušnih udara očekivali da će pobunjenici, uz podršku avijacije NATO-a, brzo pregaziti demoralisane vladine snage i naterati ih na predaju.

Posle skoro šest nedelja besomučnog bombardovanja, Amerika je odlučila da pobunjenicima pošalje opremu, ali ne i naoružanje, u vrednosti od 25 miliona dolara, što su ratoborniji među političarima u toj državi ocenili kao malodušan potez administracije Baraka Obame i podsetili kako je njihov heroj, Ronald Regan, 1988. godine jednaku količinu para poslao u Nikaragvu.

U Reganovoj izvedbi ta pomoć se pretvorila u ogroman međunarodni skandal i sveopšte naoružavanje trupa Anastazija Somoze, ali tadašnja administracija ni u jednom trenutku nije pominjala zbacivanje režima u toj državi.

Nasuprot tome, više je nego izvesno da Obama nema nameru da ustanicima u Libiji pošalje i jedan metak, mada su njegovi zvaničnici u nekoliko navrata jasno rekli da je era Moamera Gadafija okončana i da libijski lider mora da ode sa vlasti.

Takav potez Vašingtona naišao je na salvu osuda analitičara, koji smatraju da bi SAD, pošto već zdušno bodri pobunjenike da se do poslednje kapi krvi bore za svrgavanje režima, umesto ambulantnih kola, durbina i radio-stanica, mogao poslati i oružje.

Ili, kako je napisao Njujork post, Obamin tim je konačno odlučio da američke čizme zgaze na tlo Libije, jedino što ih neće nositi Amerikanci.

Takav pristup Amerike, smatraju, samo je uvod u dugotrajno krvoproliće, jer su Amerikanci uspeli da spasu pobunjenike od propasti, ali im nisu dali sredstva pomoću kojih bi mogli da nadvladaju Gadafijeve trupe.