Ko su favoriti za Nobelovu nagradu za književnost – ko nije, a trebalo bi

Na listi su i drugi poznati pisci za koje bi, ako bi nas neko pitao, verovatno klimnuli glavom i rekli da su nagradu odavno dobili: Margaret Atvud, Milan Kundera, Ljudmila Ulicka, Stiven King, David Grosman, Džojs Kerol Outs...

Lista kandidata povezanih sa našim regionom takođe je vrlo zanimljiva. Na listi mogućih dobitnika su mađarski pisci Laslo Krasnahorkai i Peter Nadaš, hrvatska spisateljica Dubravka Ugrešić, Mirče Kartaresku iz Rumunije, albanski pisac Ismail Kadare i srpsko-američki pesnik Dušan Čarls Simić.

Neki književni poznavaoci smatraju da se Nobelova nagrada za književnost poslednjih godina suočava sa krizom identiteta.

To potkrepljuju listom pobednika za koje smatraju da pokreću pitanja o prirodi same nagrade: da li usmena istorija predstavlja književnost? Da li pesme Boba Dilana "o tome da se loži na Ališu Kiz" predstavljaju literaturu?

Koliko ljudi u svetu je, pre nego što je prošle godine osvojio nagradu, čitalo tanzanijskog pisca Abdulrazaka Gurna ili knjige Francuza Žan-Mari Gistava le Klezioa, poznatijeg kao JMG le Klezio, pre 2008. godine?

Isto pitanje bi neko, međutim, mogao da postavi, recimo, šezdesetih godina prošlog veka za Ivu Andrića.

Politika ili književnost 

Iako je Mišel Uelbek jedan od vodećih ovogodišnjih favorita za nagradu, teško je poverovati da će je i dobiti. Posebno tako brzo posle Handkea, jer Uelbek neumorno podseća na to koliko se Evropa pomera udesno. 

Uz to je i neko ko uporno ponavlja, ono što većini para uši, da ljubav jeste tema, kao i smrt: "Ali kada pomislite na smrt, sve ostalo postaje podrugljivo."

Koliko dešavanja u svetu mogu da utiču na odluku Nobelovog komiteta, kada je reč o nagradi za književnost a ne mir, ostaje da se vidi. Ipak, nedavni napad na Salmana Ruždija u Njujorku svakako je ovog pisca ponovo lansirao u žižu svetske javnosti.

Dejvid Remnik i Bernar-Anri Levi objavili su kolumne u kojima tvrde da romanopisac zaslužuje Nobelovu nagradu kao priznanje za svoj rad u ime slobode izražavanja, ali i zato što je brutalno izboden. Ruždijeva književna dostignuća neosporna su tokom većeg dela njegove karijere, ali je već duže vreme više okrenut pisanju po društvenim mrežama nego, recimo, pisanju romana.  

Uz to, ko god dobije nagradu ove godine može biti, a verovatno i hoće, slavljen u ime slobode govora. 

Ipak, ako bi kriterijum da Salman Ruždi dobije ove godine Nobelovu nagradu bio "samo" napad na njega, onda bi po istom principu Švedska akademija mogla da nagradi, recimo, ukrajinskog pisca Andreja Kurkova "kao čin solidarnosti protiv ruske invazije".

Ili bi Komitet mogao da nagradi Ani Erno zato što je sada aktuelna priča o reproduktivnim pravima, a njeno autofikcijsko delo "Dešavanje" jedno je od najdubljih i najdirljivijih priča o užasima koji prate zabranu abortusa.

Ispod radara 

Kurdsko-sirijski pesnik Salim Barakat jedan je od retkih pisaca koji su i formalno  nominovani za nagradu ove godine. Hvalili su ga i pesnici Mahmud Darviš i Adonis. Iako mu je svega jedna knjiga poezije do sada prevedena na engleski jezik, prednost može da mu bude to što trenutno živi u Švedskoj.

Kada smo kod pomenutog sirijskog pesnika Adonisa, iako vremešan, ovu nagradu je odavno zaslužio, u istoj meri kao i T. S. Eliot.

Američka spisateljica Garijel Luc, koja se tek nedavno autovala kao transrodna osoba, jedan je od favorita književnih sladokusaca jer, kako kažu, "njene naizgled proste rečenice stvari pojednostavljuju na neočekivan način, istovremeno pomerajući ceo univerzum".

Ako bi Švedski komitet zaista hteo da pomeri stvari, onda ispod radara ne bi smele da ostanu ni dve žene – Šahrnuš Parsipur iz Irana i Skolastik Mukasonga iz Ruande. Makar i neke od narednih godina.