Budućnost Jerusalima – pogled sa palestinske i izraelske strane

Abdulrahman Kisvani je stajao dva metra iza sestre Jane kada je policija pucala nja nju. "Vojnici su okružili našu kuću, moja sestra je izašla sa kamerom da počne da snima, vojnici su bili veoma brutalni, rekli su joj da uđe unutra, i dok se vraćala u dvorište pogođena je gumenim metkom u kičmu. Sada je u bolnici i ne može da se pokreće", priča Abdulrahman Kisvani.

Šeik Džara, ili Šimon Hacadik kako ga Izraelci zovu, jedno je od brojnih problematičnih naselja u Jerusalimu, koji obe strane smatraju za svoju prestonicu. Od 1967. Izraelci imaju potpunu kontrolu nad gradom.

Palestinci tvrde da stan po stan, kuću po kuću, Jevreji uzimaju sve više od onoga što je njihovo.

Krojač Samir na komšije Izraelce gleda kao na "strano telo"

Samir Gejit, krojač navodi da na komšije Izraelce gleda kao na, kako kaže, strano telo. "To je nedopustivo, ali nemamo drugi izbor", ističe Gejit.

Samir Gejit ima šivaću radnju u jerusalimskom starom gradu. Ona je poslednja do jevrejskog dela grada. Tamo ide kad mora i sa oprezom.

"Unutra je škola, za naseljenike. Naseljenici, to su fanatici, pravi fanatici. I nekad, kad Arapi prolaze onuda, agresivni su i tuku ih, tuku Arape, i mnogi su bili povređeni unutra", ističe Gejit.

Nakon nekih stotinak metara ovog hodnika pod svodovima, prelazi se iz arapskog dela starog grada u Jevrejsku četvrt. I to ne znači samo geografsko pomeranje, već ulazak u jedan potpuno novi svet sa različitim poimanjem realnosti, očekivanjima od budućnosti i shvatanjem šta Jerusalim treba da bude i kome treba da pripada.

"Mi verujemo da je ovo zemlja koju je Bog namenio jevrejskom narodu"

Jehošua Vajsman ima prodajnu galeriju slika čiji je sam autor. Najbliža je arapskom delu i kroz hodnik vidi Samira. Za razliku od njega, Jerusalim vidi kao celovit, nepodeljen grad, a budućnost kao svetlu.

"Postoji razlog zašto su Jevreji u zemlji Izraela i taj razlog je vera. Mi verujemo da je ovo zemlja koju je Bog namenio jevrejskom narodu kako bi on živeo tu u miru. I mi smo uvereni da gospodar univerzuma, koji nas je doveo ovde nam pruža stalnu podršku i pomoć da zadržimo sigurnu poziciju u ovoj svetoj zemlji", navodi Vajsman.

Jehošua, koji ima četvoro dece i jedno unuče, poručuje palestinskim roditeljima da obrazuju svoju decu da vole mir.

Nasilje i posledice koje ostavlja na decu 

Direktor škole u koju je išla povređena Jana, a sada idu njena braća blizanci, kaže da imaju traumatizovanu decu i da za to angažuju psihologe.

Kaže da decu usmeravaju obrazovanju, ali da ih Izraelci nasiljem radikalizuju.

"Ako sam ja malo dete koje živi u kući i gledam doseljenike kako mi otimaju kuću, hapse mog oca, tuku moju sestru, tuku moje komšije, moju braću, to će uticati na mene. I u našoj školi imamo poteškoće, jer ljudi ne mogu da izbrišu te scene iz njihovih očiju, zato što ih nisu videli u knjigama ili na televiziji, već oni to žive svakodnevno", ističe Ričard Zananiri, direktor škole.

Sve glasnije se govori o konačnoj podeli 

U gradu gde Arapin ne prodaje nekretninu Izraelcu i obrnuto, sve glasnije se govori o konačnoj podeli i formiranju dve države sa istom prestonicom.

Istočni deo Jerusalima bi trebalo da pripadne Palestini, zapadni Izraelu, sa neizvesnim statusom Jevrejima svetog zapadnog zida, te džamije Al Aksa – muslimanske svetinje.

Protiv su pre svega Hamas, manje palestinska uprava pod Fatahom, kao i Natanjahu. Ipak, Amerika najavljuje da bi to moglo da se dogodi i prekid nedavne vatre vidi kao početak tog puta. Svi pomenuti akteri upravo su pozvani na samit u Egipat.