Dobra nedelja za Donalda Trampa

Oni koji pomno prate prilike u Americi složiće se da Donald Tramp možda nije jači nego ikada, ali je mnogo jači nego pre procesa impičmenta i trenutno slovi za favorita na predsedničkim izborima kasnije ove godine.

Tramp je u Senatu oslobođen optužbi da je od Ukrajine tražio da se umeša u američke izbore i optuži, u to vreme demokratskog favorita Džoa Bajdena, za korupciju.

Momčilo Pantelić, dugogodišnji dopisnik Politike iz Vašingtona podseća da demokrate nisu ni očekivale da će impičment u Senatu uspeti.

"Nije uspelo ni protiv Klintona u Senatu. On je bio opozvan u Predstavničkom domu, da bio bio oslobođen. Uvek sve zavisi od partijske većine koja je sada na Trampovoj strani".

Bilo je potrebno 67 glasova protiv, odnosno dve trećine senatora, što se nije dogodilo. A kako je Klinton preživeo impičment na kraju drugog mandata, Tramp postaje prvi predsednik koji će se posle neuspelog impičmenta opet kandidovati.

Republikanski senator Mit Romni postao je prvi senator u američkoj istoriji koji je glasao za smenu predsednika iz sopstvene partije. Romni, poznat kao protivkandidat Baraka Obame 2012. jedini je pokvario sreću Trampu, koji je želeo da kaže da svi republikanci stoje iza njega.

"Najteži zadatak pred senatorima je", objasnio je odluku Romni, "da odgovore na pitanje da li je predsednik uradio nešto toliko ekstremno i šokantno da bi moglo da se nazove zloupotrebom položaja ili makar prekršajem. Da, jeste".

Tramp nije propustio priliku za tvit pa je Romniju poručio da bi bolje prošao da se više bavio Barakom Obamom, kao što se sada bavi Trampom.

Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, podseća da Romni nikada nije bio pristalica Trampa, ni kada se kandidovao za predsednika 2016. godine.

"Iznenađujuće je zapravo da nije bilo više glasova 'protiv', jer ima još senatora koji se ne slažu sa Trampom, ali je ovde očigledno bilo prisutno partijsko jednoglasje. Ako su sve Demokrate glasale ‘protiv', onda će svi Republikanci glasati 'za'".

Rejting, blamaže i Tviter

Posle oslobađanja, Trampov tim je saopštio da "demokrate koje ne rade ništa znaju da ne mogu da ga pobede, pa su probali da ga opozovu. Ova, kako su rekli "užasna muka" i "besmislica" za njih je samo deo kampanje demokrata.

Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da je prema istraživanju agencije "Galup", na dan završetka suđenja u Senatu Trampov rejting bio bolji nego ikada.

"Četrdeset devet procenata Amerikanaca misli da on uspešno radi svoj posao od trenutka kad je izabran za predsednika, januara 2017. S druge strane, većina Amerikanaca se protivi opozivu, preko pedeset odsto, a ako pogledamo ekonomski aspekt, tu skoro dve trećine ispitanika smatra da dobro radi posao", navodi Krstić.

Momčilo Pantelić veruje da su demokrate impičmentom želele da u izbornoj godini iznesu što više negativnih stvari o Trampu. "Da ga po mogućstvu izblamiraju toliko da prevedu sebi oko dvadeset procenata neutralnih birača", smatra Pantelić.

Što se blamaže tiče, ona kao da se ne lepi za Trampa, ali su je zato u ponedeljak demokrate osetile na sopstvenoj koži. U Ajovi, američkoj državi koja po tradiciji održava prve izbore na kojima se bira kandidat demokrata za predsednika, rezultati su kasnili.

"Trebalo je da rezultati budu poznati u četiri ujutru po našem vremenu, a stigli su tek u 23 sata", kaže Pantelić.

"Navodno su bili tehnološki problemi, modernizacija, sprave nisu radile kako treba, a bio je i problem što oni koji su njima rukovali, nisu bili obučeni. Pogotovo je bruka što je trebalo brojati samo 160.000 glasova, kao da je 16 miliona", ukazuje Pantelić.

Tramp je od neorganizovanosti demokrata profitirao. Pomenuo ih je u govoru o stanju nacije, koristeći ih kao još jedan detalj u nedelji u kojoj je ostvario niz političkih poena. Na Tviteru je objavio da "ništa ne funkcioniše, baš kao način na koji su ranije vodili zemlju".

Ko bi mogao do nominacije?

Ispostavljalo se inače, godinama, da kandidat koji dobije najviše glasova u Ajovi, na kraju zaista bude demokratski kandidat na izborima. Tako je bilo poslednja četiri puta, s tim što je samo Barak Obama od ta četiri kandidata postao predsednik.

Posle mukotrpnog procesa prebrojavanja, prema trenutnim rezultatima vode senator Berni Sanders i bivši gradonačelnik jednog mesta u Indijani Pit Butidžidž.

Za Vladimira Traparu, kandidat bi mogao da bude baš Butidžidž, 38-godišnji političar koji je, za razliku od ostalih kandidata mlad i predstavlja novu generaciju američke politike.

Kandidat koji je favorit mejnstrima, Džo Bajden nije uspeo da za sada da dobije nijednog delegata. Za Milana Krstića to znači da Sanders konsoliduje bazu.

"On vodi društveni pokret u okviru Demokratske partije i biće jedan od dva najvažnija kandidata, i u borbi za nominacije kao što je bio 2016", naglašava Krstić.

Ne treba zaboraviti ni bivšeg gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga koji je najavio da na primarne izbore za demokratsku nominaciju izlazi tek na "superutorak", prvi utorak u martu kada se glasa u najviše američkih država.

Pošto je Bajdenova popularnost u slobodnom padu, možda bi Blumberg, koga Tramp cinično zove "mali Majk" bio više po volji demokratskom establišmentu.

Jedini problem je što bi milijarder Blumberg teško mogao da privuče glasače Bernija Sandersa koji se zalaže za oporezivanje bogatih.

Tramp, s druge strane, šalje poruke da postoje "oni koji žele da oduzmu zdravstvenu zaštitu, lekare i ukinu privatno zdravstveno osiguranje". "Svima vama koji ovo gledate, želim da poručim da nikada nećemo dozvoliti da socijalizam uništi zdravstvenu zaštitu u Americi", rekao je Tramp.

Momčilo Pantelić podseća da se i predsednik SAD trudi da zadovolji široke slojeve ali na drugačiji način.

"On se na vlasti predstavlja kao deo opozicije, protivnik establišmenta čiji član nije, a jeste. Uverava narod kako radi za njih, samo stalno ima prepreke koje mora da savladava i koje mu je ostavio bivši režim", objašnjava Pantelić.

Možda, i za sada, samo možda, na crtu u novembru izađu Donald Tramp i Berni Sanders. To bi prema Milanu Krstiću najbolje odslikalo polarizaciju u američkom društvu.

"Obe političke opcije su otišle ekstremno levo ili desno. Faktički, Tramp i Sanders su odlična personifikacija stanja nacije i njihov duel, koliko god da bi bio neka vrsta slike podeljensoti Amerike, on je realan pokazatelj trenutnog stanja društva".

A koliko sve ide do granica nepodnošljivosti, pokazalo se četvrtog februara.

Pred govor o stanju nacije, Tramp nije hteo da pruži ruku najljućoj protivnici među demokratama, predsednici Predstavničkog doma Nensi Pelosi, a ona je kasnije kopiju njegovog govora pocepala.

Kada su je pitali zašto, rekla je da je to bilo najpristojnije što je mogla da uradi, s obzirom na ono što je u govoru rekao.

Što se Trampa tiče, ceo proces impičmenta zvao je "lov na veštice". Bez sumnje sebe već vidi kako se u januaru 2021. zaklinje kao novi-stari američki predsednik.