Gužva u demokratskom šesnaestercu, ko će na crtu Trampu

Gužva u političkom ringu Demokratske stranke već je odnela prve žrtve. Od 27 ljudi koji su ušli u trku za demokratsku nominaciju, već je više od polovine otpalo.

Dve debate kandidata nedvosmisleno su pokazale u kom pravcu će teći diskusija. Uvođenje univerzalne zdravstvene zaštite, pitanje imigracije, reforma krivičnog sistema, spoljna politika i borba protiv korupcije glavne su teme.

Ko su glavni igrači?

Još od kada je u aprilu najavio svoju kandidaturu Džozef Bajden, senator i bivši potpredsednik, važi za najozbiljnijeg kandidata za demokratsku nominaciju.

Većini glasača je poznat, ako ne kao senator, onda sigurno kao potpredsednik Baraka Obama, čijih se predsedničkih mandata, posebno od kada je Tramp došao na vlast, mnoge demokrate sa setom sećaju.

Veliki je protivnik sadašnjeg predsednika kojeg je više puta nazvao pretnjom po nacionalnu bezbednost.

U centru političkog spektra Bajden uživa široku podršku umerenih birača, koji na čelu države žele da vide stabilnog, karijernog političara koji neće preterano menjati stvari.

Zapravo, Bajden nema radikalne političke ciljeve za koje se bori. Njegova politika je u malim unapređenjima postojećeg.

Ne želi uvođenje univerzalne zdravstvene zaštite već zadržavanje Obamakera i njegovo proširivanje. Nije za ukidanje Transpacifičkog trgovinskog ugovora i NAFTE već njihovo blago menjanje. Ne misli da treba uvesti besplatno visoko školstvo.

Što se spoljne politike tiče, osim kritikovanja Trampa, Bajden se nije preterano izjašnjavao o tome kakva je njegova vizija po pitanju odnosa SAD i ostatka sveta.

Sve to je mač sa dve oštrice. Koliko se jednom delu glasačkog tela taj umereni stav dopada, drugi ne mogu da smisle još jednog status kvo kandidata. Posebno imajući u vidu da svoju kampanju finansira velikim delom donacijama bogatih i moćnih ljudi.

Mnogi ga upoređuju sa Hilari Klinton iz 2016. godine koja je neslavno izgubila od Donalda Trampa.

Sa druge strane, Berni Sanders je sušta suprotnost. Kao protivnik Klintonove u trci za demokratskog kandidata na prošlim izborima, Sanders se od relativno nepoznatog senatora iz Vermonta pozicionirao kao jedan od glavnih političara u zemlji.

Ideje socijalne demokratije – univerzalna zdravstvena zaštita, podizanje minimalne zarade, brisanje studentskih dugova pomerile su politički diskurs čitave zemlje ulevo.

Suprotstavljanje Volstritu, kritikovanje velikih kompanija zbog izbegavanja plaćanja poreza, stalno isticanje korupcije u Vašingtonu i protivljenje američkom vojnom intervencionizmu donelo mu je veliku popularnost, posebno među mladima i onima na nižim nivoima socijalne lestvice.

Uprkos "radikalnim" stavovima i neuglađenom političkom nastupu, Sanders uživa stabilnu i energičnu podršku, koja se na najbolji način ilustruje time da je njegova kampanja prerasla u politički pokret sa stotinama hiljada volontera, a do sada je prikupio više od 46 miliona dolara, najvećim delom od uplata manjih od 200 dolara.

Kritičari, sa druge strane, ističu da su ciljevi za koje se bori previše radikalni, nisu ostvarivi i da bi urušili kapitalistički sistem koji je od SAD načinio najjaču ekonomiju sveta.

Da se politički diskurs demokrata pomerio ulevo pokazuje i Elizabet Voren, progresivna senatorka iz Masačusetsa, poznata po kritikovanju velikih banaka i Volstrita.

Vorenova takođe kao i Sanders napada korupciju u Vašingtonu i uticaj bogataša na političare, pa svoju kampanju finansira samo od sitnih donacija.

Njena glavna ideja jeste uvođenje poreza na bogatstvo – dva odsto na sve preko 50 miliona dolara i tri odsto na preko milijardu dolara. Time bi država inkasirala 2,75 biliona dolara tokom deset godina i mogla taj novac da uloži u druge sfere, poput obrazovanja i rešavanja ogromnog problema studentskih dugova.

U obe dosadašnje debate, Vorenova se pokazala veoma dobro. Odmerena, staložena, ali na trenutke prilično borbena što joj je donelo veću podršku. 

Fokusiranje na domaća pitanja pokazuje i njenu glavnu slabost – spoljnu politiku, odnosno nedostatak iste, što je prilično problematično jer mnogi demokratski glasači očekuju da SAD konačno prestane sa praksom intervencionizma i započinjanja ratova.

Mnogi progresivci joj zameraju i određenu dozu kalkulanstva, jer nije htela da podrži Sandersa u njegovoj borbi protiv Hilari Klinton. Osim toga, ona se bori za isto parče birača kao i Sanders što potencijalno može da naškodi oboma.

Kao jedna od ozbiljnijih kandidatkinja isplivala je i Kamala Haris, senatorka iz Kalifornije, koja pokušava da se pozicionira između levice i centra.

Želeći da se predstavi kao progresivni pragmatista, Harisova načelno podržava levičarske predloge o podizanju minimalne zarade i univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti, ali je više puta naknadno "revidirala" svoje stavove.

Poziciju u centru političkog spektra pokušala je da učvrsti napadima na Bajdena tokom prve debate i to joj je u velikoj meri uspelo. Kritikujući bivšeg potpredsednika zbog njegovog učešća u pisanju krivičnog zakonika iz 90-ih Harisova je zabeležila porast popularnosti i izborila se za snažnu treću poziciju koju deli sa Vorenovom.

Ipak, pre neki dan pretrpela je snažan udarac kada ju je napala kongresmenka i bivša veteranka sa Havaja Tulsi Gabard otkrivajući njeno ponašanje kada je bila državni tužilac i veoma surovu primenu krivičnog zakonika, kojim je 15.000 ljudi završilo u zatvoru zbog posedovanja marihuane, odbijanje da ponovo razmotri slučaj čoveka osuđenog na smrtnu kaznu iako su se pojavili novi dokazi, kao i produžavanje zatvorskih kazni zbog čega su direktnu korist imali privatni zatvori.

Jedan od kandidata koji je od relativnog političkog anonimusa dospeo u žižu javnosti jeste Pit Butidžidž, bivši gradonačelnik grada Saut Bend u Indijani.

Čak ni njegovo homoseksualno opredeljenje mu nije odmoglo da postane najmlađi gradonačelnik grada koji je tradicionalno jako republikansko, konzervativno uporište.

Mlad, harizmatičan, odmeren i uglađen brzo je pobrao simpatije priličnog broja ljudi umerenih demokrata.

U trci za predsednika predstavio je svoju progresivnu poruku namenjenu pre svega milenijalcima, ali njegovi koreni sa Srednjeg zapada i karijera u vojsci omogućili su mu da dobije i podršku dela ruralne, konzervativnije Amerike.

Ipak, mnogima se nikako ne dopada način na koji finansira svoju kampanju – većinom od bogatih donora i direktora kompanija, a osnovao je i politički akcioni komitet u koji svako može anonimno da donira novac.

Kongresmen Beto O'Rurk bio je do prošle godine manje-više nepoznata politička figura izvan Teksasa. Međutim, trka za senatsko mesto Teda Kruza, iako neuspešna, donela mu je političku slavu.

O'Rurk se isprva postavio kao istinski progresivac i političar nove generacije, stilom obraćanja podsećajući na Obamu, što se mnogima dopalo.

Međutim, kako je vreme prolazilo sve je više dolazilo do devijacije prvobitnih političkih stavova o potrebi za potpunom reformom zdravstvenog sistema, podizanja minimalne cene rada i odbijanja da prima novac od korporacija i bogataša.

Mnoge progresivne glasače odbilo je i kasnije saznanje da je Beto O'Rurk jedan od političara koji je primio najviše novca od naftnih kompanija, pa više nisu sigurni u iskrenost njegovih poruka da se treba obračunati sa korupcijom u Vašingtonu.

Trka za nominaciju, šta dalje?

Za razliku od prošlih izbora kada su demokrate imale dva ozbiljna kandidata, ovi izbori su iznedrili desetine kanidata.

Sem nekolicine koji su biračima od ranije poznati, ostali kandidati pokušavaju da se nametnu agresivnim nastupima, što je bilo veoma evidento u dve prethodno održane debate.

Kakofonija koja je zavladala u političkoj areni je na trenutke zaglušujuća, zbog čega birači i dalje rezervisano gledaju šta je u ponudi.

Jedno je sigurno, Tramp je pokazao da zna kako da pobedi. Hrabro iznoseći svoju viziju, koliko god ona bila neprefinjena i nekima se ne sviđala, bivša rijaliti zvezda i milijarder je pokazao da neapologetski pristup radi.

Sada je na demokratama da pronađu način da uzvrate.

Portparol progresivne organizacije "Demokratija za Ameriku" Nil Sroka možda je najbolje to formulisao: "Da li želimo da živimo u zemlji koja nastavlja sa politikom koja doprinela dolasku Trampa ili u zemlji koja želi da promeni uslove koji su omogućili njegov uspon?“