Vrata Ukrajine širom otvorena – da li je bezbedno ući

Neki bi rekli da je kozačka hrabrost potrebna da biste se uputili u turističko razgledanje zemlje u kojoj, iako sporadično, odjekuju pucnji. To ne važi i za Ninu Bošković, mladu Crnogorku koja je oberučke prihvatila poziv kolega iz Ukrajine da bude njihova gošća.

Bogat folklor, srdačni domaćini, žestoka medovuha, sportisti poput braće Kličko – za nju su jedina asocijacija na ovu zemlju.

"Nisam imala nikavu bojazan. Znala sam da nam je ruta takva da isključuje istočni deo zemlje. O drugim, nepredviđenim okolnostima kojih može biti bilo gde, nisam razmišljala", kaže ova novinarka, iako priznaje da su neki njoj bliski ljudi bili zabrinuti zbog ovog puta.

Sa pitanjem da li je bezbedno ne razmišljati o bezbednosti kada idete u Ukrajinu, na put je krenula ekipa RTS-a.

Za Ukrajinu smo leteli preko Minhena i Varšave, a na svakom aerodromu, uključujući i beogradski, sumnjičavo su nas pitali zašto putujemo za Kijev.

To doduše nije neuobičajeno pitanje ni za druge destinacije, za razliku od detaljnog pretresa "od glave do pete", koji smo morali da prođemo u Varšavi.

Još detaljnije bezbednosne kontrole zatekle su nas na aerodromu u Kijevu, gde od ulaza u zgradu do ukrcavanja na avion prolazite najmanje dve temeljne provere, uključujući skenere.

Domaćini su znali da ovakav "doček" može da zaplaši goste, te su se potrudili da nas uvere da je njihova zemlja ne samo bezbedna za strance već i da je, u uslovima pojačanih tenzija na relaciji Kijev–Moskva, sposobna da obezbedi normalan život svojim građanima.

Odveli su nas direktno na vojni poligon, gde su se pohvalili vojnom spremnošću koja je, kako kažu, na nivou NATO-a. To su potvrdili i NATO komandanti, koji obučavaju domaću vojsku u kasarnama širom Ukrajine.

Tada nam je bilo jasno i zašto je hotel u kojem smo odseli bio krcat američkim i britanskim vojnicima. Saznali smo da su tu bili zbog obuke. Ali samo neiskreni mogu reći da vam doručak neće presesti kada shvatite da ste se probudili u hotelu na obroncima grada, okruženi NATO trupama.

Prva pomisao jeste da je to u ovoj zemlji verovatno normalno i da će vojske verovatno biti na svakom koraku.

Međutim, ta teza je opovrgnuta čim smo kročili na ulicu prestonice.

Nećete videti naoružane ljude na ulici, niti vojnike, niti bilo šta što bi moglo da vam signalizira da se vrlo lako možete naći u opasnosti. Naprotiv.

Bez ikakvih neprijatnosti obišli smo najvažnije znamenitosti Kijeva, koji se ponosi širokim trgovima i prelepim crkvama.

U kafićima, parkovima, muzejima atmosfera se ni po čemu ne razlikuje od atmosfere u nekim drugim evropskim gradovima. Na najpopularnijim turističkim tačkama, kao što su Trg Majdan, "sevaju" selfiji, a suvenirnice i prodavnice čokolade "Rošen" (čiji je vlasnik aktuelni predsednik Petro Porošenko) vrve od kupaca.

Svuda smo naišli na širok osmeh lokalaca, koji se prijatno obraduju kada čuju da dolazite iz Srbije. Na obostrano iznenađenje, uspeli smo i fino da se sporazumemo – iako je svako govorio na svom jeziku.

Na nišanu kozačke puške

Ne želeći da se slika Ukrajine svede na izveštaje svetskih medija o ratu i žrtvama, Ukrajinci su se potrudili da nam svoju zemlju prikažu u mnogo lepšem svetlu.

A materijala su imali napretek, budući da ogromno istorijsko i kulturno bogatstvo leži u ovoj istočnoevropskoj zemlji, koja se prostire na više od 600.000 kvadratnih metara (što je kao šest Srbija).

Na mestu gde je u devetom veku nastala prva istočnoslovenska država, podigli su repliku drevne Kijevske kneževine (kod nas poznate kao Kijevska Rusija, dok Ukrajinci insistiraju na nazivu Kijevska Rus).

U kompleksu će vas dočekati pogačom i solju, odvešće vas u vreme kada su na ovim prostorima živeli vikinzi, pokazaće vam kako su izgledale drevne konjičke igre i ispričati kako su zahvaljujući knezu Vladimiru u desetom veku primili hrišćanstvo od Vizantije.

Iz mesta Kopači, uz toplu preporuku lokalaca krenuli smo u kružni obilazak zemlje.

Na tom putu našlo se i najpoznatije ostrvo Dnjepra, herojska Hortica, u kojoj je oživljen dom Zaporoških kozaka.

Turisti koji ovde dođu moraju da prođu kozačke ispite, koji, između ostalog, podrazumevaju da stojite mirno dok mladi kozaci iz puške ciljaju kupus na vašoj glavi.

Doduše, posle toga će vas počastiti drvenom kriglom piva i sertifikatom kojim možete dokazati da ste hrabri kao kozak ili kozačka.

Sa tim papirom, zasluženo se možete spustiti na jug, do dugih peščanih plaža na obali Crnog mora, odakle zaokretom ka zapadu stižete do bajkovitih predela u kojima se jedan za drugim nižu zamkovi iz vremena kada su ovim krajem upravljali poljski kraljevi.

Srednjovekovni duh koji je Ukrajina uspešno sačuvala vratiće u detinjstvo sve one koji su na spavanje odlazili uz ukrajinske bajke, knjige sa crnim koricama koje su se devedesetih godina prodavale u robnim kućama širom Jugoslavije.

Šetnja kroz zamak sa duhovima

Mnogo je truda uloženo da se od bogate i šarolike istorije napravi prava turistička atrakcija. Međutim, ne samo da stranci nisu čuli za to, već ni Ukrajinci nisu dovoljno upoznati s tim šta sve mogu doživeti u svojoj zemlji.

Tako, u dvorcu Radomišil, koji je danas dom impozantne kolekcije slovenskih kućnih ikona, možete svojim rukama napraviti parče papira na tehnologiji koja je sačuvana još iz 17. veka.

Možete se otisnuti na putovanje kroz vekove i noćnu šetnju s duhovima u zamku Dubno, ili pak otići na kratku obuku iz grnčarstva i isprobavati haljine srednjovekovnih princeza u čarobnom kamenom gradu Kamjanec Podiljski.

Savet je da se predah od tumaranja zamkovima napravi u središtu zapadne Ukrajine, kulturnom centru, gradu Lvivu (Ukrajinci insistiraju da se ne koristi ruski naziv ovog grada – Lavov).

Tu će vas noćna straža sprovesti kroz istorijski deo grada i upoznati sa njegovim bogatim kulturno-umetničkim sadržajem.

Jedna od najpoznatijih manifestacija je festival opere zbog kojeg se u novembru brojne javne ličnosti sjate u ovaj grad (Mi smo tamo zatekli prvu damu Marinu Porošenko, koja je prisustvovala otvaranju festivala operom "Madam Baterflaj").

Ovde je veliki akcenat stavljen na gastro turizam.

Zato treba iskoristiti priliku i probati brojne nacionalne specijalitete – varenki (punjeno pa kuvano testo u obliku mini-pancerota), boršč (tradicionalna čorba od cvekle), varivo sa telećim mesom, i sočan goveđi jezik.

I sve to ni manje ni više nego u partizanskim katakombama – krijivkama, gde se skrivala ukrajinska gerila.

I od odlaska u restoran Ukrajinci su napravili spektakl. Tako ćete pre ulaska u krijivku morati da prođete uniformisanu stražu. Ulaz nije moguć ukoliko na pozdrav "Slava Ukrajini" ne odgovorite sa "Gerojma slava" (Slava herojima).

Bogatu ponudu domaćih pića takođe ne treba zaobići, budući da će domaćini pred vas izneti sve što imaju – razne vrste votke, popularnu medovuhu (votka sa medom), zeleni liker od anisa, kao i lokalni ponos "pijanu višnju".

Turisti se ipak razbežali 

Ako se sagleda celokupna turistička ponuda ove bivše sovjetske zemlje, jasno je da se na njoj vredno radi. To potvrđuje i podatak da je od 2007. do 2014. godine konstantno beležen porast broja turista.

Preokret dolazi kobne 2014. kada je iz Kijeva i drugih većih gradova u svet otišla strašna slika sukoba, žrtava, a zatim i ratni izveštaji sa istoka zemlje. Broj turista je od tada prepolovljen.

"Istraživanja su pokazala da je slika Ukrajine u svetu pretežno negativna – rat, korupcija, nedostatak stabilnosti", rekao je za RTS državni sekretar u Ministarstvu informacione politike Artem Bidenko.

Svesne da po tom pitanju nešto moraju da urade, ukrajinske vlasti osmislile su jedinstveni brend "Ukraine NOW" (Ukrajina sada), kako bi u svet poslali drugačiju sliku i svoju zemlju predstavili kao nezaobilaznu evropsku destinaciju.

"Stranci koji su posetili Ukrajinu bili su zapanjeni onim što su videli, naime vedru, prijateljsku i sigurnu zemlju. I važno je da Ukrajina bude tako i prikazana, kao zemlja novih mogućnosti i sveže energije, kao zemlja čiji građani najviše cene slobodu i spremni su da se za to i bore. To je ono što je Ukrajina", kaže državni sekretar.

Tako je i promovišu – organizovanjem Dana ukrajinskog filma u Londonu, Njujorku, Torontu, Lisabonu; spotovima na svetskim televijskim mrežama poput Si-En-Ena i Juronjuza; promo-karavanima u kojima se, poput onih u Berlinu, Pragu i Varšavi, prolaznici preko virtuelnih naočara vode u ukrajinske predele.

"Ukrajina ima bogato istorijsko i kulturno nasleđe. Samo u Lvivu ima pet mesta pod zaštitom Uneska. Imamo desetine zamkova, razvijeni medicinski turizam, gastro turizam, hajking. Imamo hotele od jeftinih do luksuznih koji nude različite tretmane, naročito u regionu Karpata, koji su u rangu austrijskih, ali su i jeftiniji i pristupačniji turistima iz istočne Evrope", navodi Natalija Tabaka iz Gradske uprave Lviva.

To potvrđuje i statistika, pošto su najbrojniji turisti iz Moldavije, Belorusije, Rusije, Poljske, zatim Mađarske.

Kompas za bezbednost

Iako se od 2016. beleži blagi porast onih koji posećuju Ukrajinu, to nije ni blizu broju stranaca koje Ukrajina želi da privuče. Tome doprinosi i upozorenje mnogih država, koje svojim građanima koji putuju u Ukrajinu savetuju dodatni oprez, izbegavanje javnih skupova, demonstracija i drugih masovnih okupljanja.

S druge strane, ukrajinske vlasti poručuju da razloga za brigu nema.

"Omogućavamo im maksimalnu podršku na bilo kom mestu kada su u Ukrajini – od aerodroma do mesta gde će boraviti i interesantnih lokacija. Osim toga, oni i sami vide da je Ukrajina bezbedna, ovde nema naoružanih ljudi na ulicama, ovde vlada javni mir, semafori rade, ljudi šetaju svoje pse, itd. Tako da Ukrajina podseća na tipičnu evropsku zemlju, uprkos tome što je u stranim medijima predmet neprestane propagande od strane agresora", kaže državni sekretar.

Nije propaganda već činjenica da se na istoku Ukrajine i dalje ratuje. Upravo za te oblasti, region Donbasa, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije savetuje maksimalnu opreznost.

"Bezbednosna situacija u Kijevu i gradovima u zapadnom delu Ukrajine je u načelu stabilna, uz povremeno održavanje sporadičnih protesta. Ne preporučuje se putovanje u pojedine istočne delove Ukrajine (region Donbas), koji je zahvaćen oružanim sukobima. Našim građanima koji se nalaze u navedenim područjima sugeriše se da, u cilju lične bezbednosti, maksimalno pojačaju mere opreza, usled veoma nestabilne bezbednosne situacije", upozorava srpski MSP.

A, prema zvaničnoj statistici, u Ukrajini su 2017. godine boravile 36.542 osobe iz Srbije. Najveći deo njih išao je u privatnu posetu, čak 29.343 gosta, dok je samo zbog turizma išlo 26 osoba.

Da li se očekuje da taj broj bude veći, probali smo da saznamo u nacionalnoj avio-kompaniji, koja od juna uvodi novi let za Kijev. Odgovor od "Er Srbije", međutim, nismo dobili.

Ipak, ne treba sumnjati da bi ovaj let mogao da privuče i putnike iz, na primer, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije – budući da nijedna od ovih zemalja nema direktan let za Kijev.

Tako bi Nina, umesto da leti preko Rima, sledeći put mogla iz Beograda da ide u Ukrajinu.

A Ukrajina je takav utisak na nju ostavila da će, po svemu sudeći, ići opet.

"Imam osećaj kao da je nešto ostalo nedorečeno. Nije reč o klasičnom putovanju gde vidite najbolje i najatraktivnije u određenom gradu, državi. Prešli smo kilometre, od silnog Dnjepra pa skoro do granice sa Poljskom. Sve što sam uspela da obiđem za to relativno kratko vreme, od modernih, urbanih delova grada, preko istorijom i tradicijom protkanih mesta, do surovih, pomalo zapuštenih krajeva, izazvalo je sudar nekih različitih emocija. Impresije su jake, takve da bi me podstakle da odem opet, možda na ista mesta i svakako na nova", kaže Nina.

I utisak naše ekipe bio bi isti – prošli smo kroz razne krajeve, pa i skroz zabačena sela i mesta u kojima skoro da niko i ne živi, a ostao je osećaj kao da je još mnogo toga trebalo da obiđemo. O razmeni vatre na istoku zemlje nismo imali razloga da razmišljamo, jer nikakvih incidenata na našem putešestviju nije bilo.

Međutim, gorak ukus došao je tri dana nakon povratka u Beograd, kada je izbio novi incident u Kerčkom moreuzu, zbog čega je dodatno zaoštren sukob između Ukrajine i Rusije  i u deset regiona uvedeno jednomesečno ratno stanje.

U svetskim medijima ponovo je bila slika desničara ispred zgrade parlamenta u Kijevu, dim baklji i zapaljenih guma, masovni protesti i blokiranje ruske ambasade.

Zato se čini da je pred ukrajinskim vlastima, koje su se nameračili na evropske turiste, dug i težak put da lepote Ukrajine izoluju od aktuelne političke situacije.

Statistika pokazuje da neopisiva srdačnost naroda, nesvakidašnji performansi i cene niže od evropskih nisu dovoljni. Samo zbog turizma u Ukrajinu ide mali broj stranaca, a domaćih turista je oko 12 puta više nego stranih.

Iako bogata, turistička ponuda Ukrajine za sada je, izgleda, najzanimljivija komšijama iz Belorusije. Možda zato što oni bolje znaju šta se dešava u njihovom komšiluku, nego što to mogu pretpostaviti Nemci, Holanđani, Balkanci.