Politiko: Kako je EU polomila Ukrajinu uz pomoć Rusije

Dok se lideri EU okupljaju kako bi obeležili Istočno partnerstvo i njihove spoljnopolitičke inicijative da bi se ojačali odnosi sa bivšim zemljama Sovjetskog Saveza, pitanje je da li EU može da "sastavi delove".

Političari EU su duboko podeljeni - neki smatraju da je moralna obaveza da se Ukrajina više zaštiti i okonča "ruska vojna agresija", dok drugi smatraju da je Zapad već dosta toga učinio i da rizikuje mnogo zbog zemlje u kojoj je korupcija ostala "utkana u strukturu vlasti", a napredak reformi, naročito u pravosudnim, finansijskim i energetskim sektorima, bio previše spor.

Kako se navodi u tekstu, Ukrajina je u ozbiljnim problemima, a 94 odsto novčane pomoći koju dobija zapravo je pozajmica, koja će jednog dana doći na naplatu.

Politički sporazum sa EU, približio je Kijev Briselu i drugim zapadnim institucijama, više nego ikad, dok je era geopolitičkog biranja gotova, uz napomenu da je zbog dramatičnih događaja učlanjenje u EU i NATO veoma daleko.

Ukrajina je najdramatičniji, ali ne i jedini primer rezultata Istočnog partnerstva, programa koji je EU predstavila 2009. godine u Pragu, budući da se i drugih pet država suočava sa teškoćama, navodi Politiko.

Jermenija i Azerbejdžan su i dalje u sukobu zbog teritorije Nagorno-Karabaha, Moldavija je u gardu zbog proruskog regiona Pridnjestrovlja, a dve gruzijske teritorije Abhazija i Južna Osetija su praktično ruske teritorije.

Kada se radi o Belorusiji, ona je "politički veoma izolovana država" uprkos slabim kontaktima sa zapadom, navodi Politiko.

Dugogodišnji beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji se suočava sa sankcijama EU zbog političke represije u toj zemlji, prvi put je pozvan da prisustvuje samitu Istočnog partnerstva, ali je to odbio.

Zvaničnici EU odbacuju tvrdnje da oni snose odgovornost za političku krizu koja je izbila u Ukrajini u jesen 2013. godine, kada su podsticali tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da potpiše politički i privredni sporazum sa blokom.

Istovremeno, Moskva ga je pritiskala da ne potpiše i pretila ekonomskom osvetom ako to učini, piše portal.

Janukovič je odbio da potpiše sporazume, što je izazvalo masovne proteste kojima je zaustavljen.

Nakon toga, pobegao je u Rusiju, a odnosi između Moskve i zapada pogoršali su se i stigli do najgoreg nivoa od izbijanja Hladnog rata.

U međuvremenu, dosta se govori i o tome koliko EU može ili bi trebalo da učini - Litvanija je predložila ambiciozni "Evropski plan za Ukrajinu" koji predviđa ulaganje dodatnih 50 milijardi evra u periodu od 10 godina, ali još uvek nema konsenzusa o njegovom sprovođenju.

Direktor Kenan instituta iz Vašingtona Metju Rojanski smatra da za konflikt Moskva snosi odgovornost, ali da greši i Zapad koji se pretvara da trenutna mirovna inicijativa ima izgleda za uspeh.