Ultimatum Italije: Niko ne pomaže, blokiramo navalu migranata

Navodi se da je dolazak sve većeg broja migranata izazvalo pobunu stanovništva i političku i društvenu zategnutost u zemlji.

Lideri EU su prošlog petka takođe ocenili da je rastuća navala migranata iz Afrike u Italiju "veliki izazov", podsetio je jedan predstavnik EK.

Rekao je da će EU dati dodatna finansijska sredstva Italiji i hitno razmotriti sve dodatne mere da se vlastima u Rimu pomogne da zaustave novu krizu s migrantima koje najvećim delom dovode mreže organizovanog kriminala.

Vlada u Rimu se već dugo žali da ostali partneri u EU samo na rečima izražavaju solidarnost s Italijom koja je već više godina na udaru navale migranata iz Afrike preko Libije i Sredozemnog mora, a sada je došlo do pravog "zagušenja" svih mogućnosti da se na italijanskoj teritoriji i dalje prihvataju migranti.

Italijanska vlada je upozorila partnere u EU da je "situacija krajnje ozbiljna i Evropa ne može da okreće leđa i gleda u drugu stranu", jer ako se kriza nastavi, Italiji preti dolazak preko 200.000 afričkih migranata do kraja godine.

Gradske vlasti u Rimu su saopštile da više ne mogu da primaju migrante koji spavaju po parkovima i ostacima drevnog Rima jer za njih jednostavno nema više smeštaja, a pokrajina Kalabrija je, pored Sicilije, sad takođe preplavljena migrantima.

Fabris Leđeri, direktor EU agencije za zaštitu granica Fronteks, je saopštio da je "priliv migranata od početka ove godine dostigao dosad nikad zabeleže razmere u tom razdoblju".

Evropski komesar za imigraciju Dimitris Avramopulost je naglasio da je "Italija u pravu kad upozorava da je situacija na sredozemnoj ruti neodrživa", dok je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani rekao da je "posle balkanskog puta imigranata, sada nesumnjivo da treba zatvoriti i sredozemnu rutu".

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je prošle nedelje predočio da je EU pred izborom da ili zaustavi novi talas afričkih migranata koje, što je nedopustivo za EU, dovode mreže krijumčara, ili će se suočiti s krizom koja će pogoditi i mnoge druge zemlje Unije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron su izjavili da je nažalost istina da je EU malo pomogla Italiji u poslednje dve-tri godine da obuzda navalu migranata.

Lideri EU su prošlog petka podržale plan Evropske komisije da se ovaj problema rešava i dugoročno dostavljanjem pomoći i investicijama od pedesetak milijardi evra u jačanje ekonomije i otvaranje novih radnih mesta u afričkim zemljama južno od Sahare odakle dolazi najveći broj migranata.

Problem navale "ekonomskih migranata" i izbeglica izazvao je velika neslaganja i podele među članicama EU, tako da Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka odbijaju da prihvate jedinstven plan EU za rešavanje ovog problema, posebno kad je reč o solidarnoj raspodeli između članica EU oko 160.000 izbeglica koje su u Uniju došle do 2015.

Istočne članice EU su odbile da prihvate i deo od preko milion izbeglica koje su iz Sirije, Iraka i još nekih zemalja pogođenih ratovima i sukobima došle mahom 2015. i delom 2016. godine.

Obrazloženje istočnih članica Unije je bilo da bi te muslimanske izbeglice poremetile njihov kulturni i društveni identitet i unele opasnost islamskog terorizma, kao što to, prema njihovom viđenju, pokazuje situacija s muslimanskim doseljenicima i terorizmom u državama na zapadu EU.