Sastanak u Rimu o zaustavljanju libijske migrantske rute

Godinu dana posle sporazuma postignutog s Turskom o zaustavljanju dolaska migranata iz Grčke, EU i dalje traži da postigne sličan aranžman sa Libijom. To je posebno komplikovano zbog haosa koji vlada u toj zemlji i ekonomskom uticaju trgovine migrantima u nekim obalskim zonama, navodi agencija Frans pres.

Italijanska obalska straža je još juče koordinisala spasavanje više od 3.300 ljudi kod libijske obale, a druge operacije su u toku, čime će se broj dolazaka u Italiju od početka godine popeti na 20.000, što je znatno povećanje u odnosu na prethodne godine.

"Pažnja treba da se usmeri na zajedničke napore da se bolje upravlja situacijom u centralnom Sredozemlju. To zahteva efikasne akcije", navodi se u deklaraciji koju su potpisali ministri unutrašnjih poslova Italije, Francuske, Nemačke, Austrije, Slovenije, Švajcarske i Malte sa evropske strane, i Libije i Tunisa sa afričke strane.

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Marko Miniti rekao je posle sastanka da je cilj da se "upravlja migrantskim tokom a ne da se on podnosi".

Sastanku je na kratko prisustvovao i međunarodno priznati libijski premijer Fajez al-Saradž, koji se nalazi u poseti Italiji.

Italijanski list Korijere dela sera piše da je libijska Vlada nacionalnog jedinstva poslednjih dana tražila radare, brodove, helikoptere i još terenskih vozila, u ukupnoj vrednosti od 800 miliona evra da kontroliše svoje južne granice i svoje teritorijalne vode.

Mnogi međutim strahuju da će naoružane milicije oteti deo tog materijala, s obzirom da se u zemlji bore suprotstavljene grupe, za i protiv međunarodno priznate vlade.

Takođe treba obezbediti da pripadnici obalske straže koji su obučeni tačno ispunjavaju svoju misiju, rekao je francuski ministar unutrašnjih poslova Bruno le Ru.

Oko 90 libijskih pripadnika obalske sraže trenutno završava obuku pod pokroviteljstvom EU, i Italija se sprema da im preda 10 libijskih brodova zaplenjenih 2011. godine. Oni bi trebalo da budu spremni krajem aprila ili početkom maja, rekao je Miniti.

Cilj je da se presretnu migranti pre nego što stignu do međunarodnih voda i da se dovedu do kampova u Libiji gde će biti obezbeđeni dostojni uslovi i gde se poštuju ljudska prava, što bi bio veliki korak napred u odnosu na degradirajuće uslove koji sada postoje za migrante u toj zemlji, rekao je Miniti.

Migranti koji nemaju prava na međunarodnu zaštitu biće vraćani u svoju zemlju, dodao je Miniti, koji nije rekao šta će biti s drugima koji predstavljaju trenutno 40 odsto tražilaca azila u Italiji. 

Dimitris Avramopulos, evropski komesar za migracije smatra da mora da se uspostavi tešnja saradnja s afričkim državama, na severu kontinenta, i to ne samo da bi se zaustavio protok izbeglica već i "da ih podržimo u rešavanju ogromnih problema".

"Italija je pod pritiskom, a glavna izbeglička ruta je i dalje otvorena preko Sredozemnog mora", rekao je Avramopulos.

Tomas de Mezijer, ministar unutrašnjih poslova Nemačke rekao je da libijskoj vladi nije u interesu da dozvoljava kriminal na svojoj teritoriji i da krijumčari ljudi kontrolišu njihove plaže.

"Potrebno je da se već na jugu Libije spreči dalji prolazak migranata, ojačaju granice i da im se kaže da nemaju nikakve šanse u Evropi", kaže Tomas de Mezijer.