Deset godina posle smrti, Sadam i dalje proganja SAD

Kada je Husein obešen u Bagdadu, na današnji dan 2006. godine, tadašnji predsednik SAD Džordž Buš već je znao da invazija na Irak, tokom koje je do tada već stradalo 30.000 američkih vojnika, nije Vašingtonu donela željeni napredak – ukazuje francuska agencija.

"Čeka nas mnogo teških izbora i novih žrtvi. Ipak bezbednost i sigurnost američkog naroda zahtevaju da ne posustanemo u osiguravanju da mlada iračka demokratija nastavi da napreduje", rekao je tada Buš.

Demokratski Irak iz Bušove vizije ostao je, kako se ispostavilo, njegova pusta želja, jer Amerikanci nisu uspeli da zaustave pogubnu spiralu sektaškog nasilja u zemlji.

Sunitska manjina, koja je nekada vladala Irakom, bila je sve ogorčenija na pretežno šiitsku vladu, a taj gnev je podstakao uspon ultraradikalne Islamske države, u čijim redovima su i bivši Sadamovi vojni zvaničnici.

Više od 5.000 američkih vojnika i dalje se nalazi u Iraku i pruža ključnu podršku iračkoj vojsci, koja još nije u mogućnosti da se sama bori protiv ekstremista.

U međuvremenu, američka javnost, koja je 2003. pružila snažnu podršku invaziji na Irak na čelu sa SAD, i dalje se oporavlja od ratnih trauma.

Neuspeh u Iraku, ocenjuje AFP, imao je velikog uticaja na odluku predsednika SAD Baraka Obame da ne preduzme vojnu intervenciju protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada u krvavom građanskom ratu, koji će uskoro ući u šestu godinu.

Za to vreme, Obamin naslednik Donald Tramp je svoju predsedničku kampanju gradio delom na obećanju da se SAD nikada više neće mešati u "promene režima" ili "izgradnje nacionalnih država".

Uz to, Tramp je više puta izjavio da je on, za razliku od svoje demokratske protivnice Hilari Klinton, bio protiv rata u Iraku, mada je, kako primećuje francuska agencija, u intervjuu koji je 2002. dao Hauardu Sternu rekao da će podržati invaziju.

Više od deset godina kasnije, neki američki donosioci odluka i dalje pokušavaju da shvate razloge neuspeha u Iraku.

Džon Nikson, prvi analitičar CIA koji je ispitivao Sadama Huseina nakon njegovog hvatanja u decembru 2003. godine, u svojoj novoj knjizi kaže da su obaveštajne službe SAD i zvaničnici Bele kuće imali pogrešna viđenja o iračkom lideru.

On piše da je Sadam Husein daleko od svemoćnog diktatora, i da tokom poslednjih godina vlasti "izgleda nije imao pojma šta se dešava u Iraku".

"Nije obraćao pažnju na to šta radi njegova vlada, nije imao istinski plan za odbranu Iraka i nije mogao da shvati razmere oluje koja se približavala", tvrdi Nikson, dodajući da je Sadam bio zauzet pisanjem romana 2003. godine i da više nije upravljao vladom.

Međutim, objašnjava Nikson, visoki zvaničnici SAD čvrsto su verovali da će svrgavanje režima Sadama Huseina doneti mir u Iraku.

S tim u vezi, Nikson priča priču o Bušovom brifingu u Ovalnoj sobi 2007. godine, koja, kako navodi, možda objašnjava zbog čega su SAD bile osuđene na propast u Iraku.

Buš je, naime, tada pitao Niksona da mu opiše karakter Sadama Huseina.

"Rekao sam mu da je na prvi pogled delovao razoružavajuće šarmantno, umanjujući sopstveni značaj kako bi vas opustio", kaže Nikson.

Prema njegovim rečima, američki predsednik je izgledao kao da će se razbesneti, pa mu je Nikson brzo objasnio da je pravi Sadam zapravo "sarkastičan, arogantan i sadistički nastrojen, što je Buša, izgleda, smirilo".

On kaže da je Buš krivio CIA za sve što je krenulo po zlu i njene analize nazivao "nagađanjima", a u isto vreme je čuo samo ono što je želeo da čuje.

Bivši analitičar CIA-e predstavlja složenu sliku Sadama kao brutalnog diktatora koji kroz metode kao što su ubistva, pretnje i zastrašivanje ipak uspeva da uspostavi ravnotežu u etnički raznolikom Iraku.

"Teško da bi grupa poput Islamske države mogla da postigne ovakav uspeh pod njegovim represivnim režimom", zaključuje Nikson.