Japan posle Fukušime

U razornom zemljotresu koji je pogodio Japan pre šest meseci poginulo je 15.753 ljudi dok se 4.282 osobe još uvek vode kao nestale. U zemljotresu i cunamiju koji je usledio, potpuno je srušeno više od 11.500 objekata dok je nešto oko 15.000 urušeno.

Smatra se da će za osposobljavanje luka i uklanjanje mulja sa poljoprivrednih površina u prefekturama Ivate, Mijagi i Fukušima koje su bile pogođene velikim cunamijem biti potrebno tri godine.

U poslednja dva meseca, stanje u nuklearki "Fukušima 1" je dobro i svi reaktori i okolni bazeni sa potrošenim gorivom su ohlađeni do nivoa od oko 100 stepeni celzijusa.

Proteklih dana japanski mediji objavili su procenu stručnjaka uglednog Tokijskog univerziteta da je nakon udara cunamija koji je teško oštetio nuklearnu centralu "Fukušima 1" u vazduh i more oslobođeno 30 puta više radijacije nego u eksploziji nuklearne bombe u Hirošimi.

Usled toga vlasti planiraju da sprovedu pregled štitne žlezde za 326.000 dece u prefekturi Fukušima, i obave seriju periodičnih detaljnih pregleda maligniteta kod svih dva miliona stanovnika te prefekture. Ovi pregledi će se najpre obavljati jednom godišnje, a zatim jednom u dve godine.

Strah od radijacije

Procenjuje se da usled razaranja od strane cunamija i izliva radijacije oko 100.000 ljudi još uvek živi van svojih domova u prihvatilištima gde lekari beleže porast oboljenja usled stresa kao što su dijabetes, povišeni pritisak i moždani udar.

Po podacima japanske novinske agencije Kjodo, zbog straha od radijacije, 17.000 dece iz prefekture Fukušima je promenilo školu, odnosno obdanište, a od tog broja 8.000 je u potpunosti napustilo tu prefekturu.

Pored života u prihvatnim centrima, stanovništvo i firme u razorenim oblastima suočavaju se i sa teškim ekonomskim problemom dvostrukih zajmova. Naime, stanovnici koji su otplaćivali kredit za svoje kuće i stanove i u cunamiju izgubili svoj posed, sada su prisiljeni da uzmu još jedan kredit za izgradnju ili kupovinu novog doma.  

Japanski mediji javljaju da je na pomoći stanovništvu u ugroženim područjima do sada angažovano čak 7.5 miliona volontera, a katastrofalne razmere razaranja dovele su i do niza interesantnih inovacija u snabdevanju stanovništva namirnicama kao što su mini samoposluge na točkovima koje obilaze razrušena nasilja.

Vlasti nameravaju da uklanjanjem površnog sloja zemlje i pranjem objekata pomoću vodenih topova u naredne dve godine u prefekturi Fukušima prepolove zračenje, a procenjuje se da bi taj projekat mogao da košta oko devet milijardi evra.

Lokalne vlasti u gradu Fukušima koji se nalazi na pedesetak kilometara od problematične centrale smatraju da će im biti potrebno čak 30 godina da u potpunosti dekontaminiraju ceo grad koji ima 300.000 stanovnika i čiji pojedini delovi, tzv. "vrući džepovi", pokazuju radijaciju i 200 puta višu od prirodne. 

Pored navedenih zdravstvenih, humanitarnih i ekonomskih, važna direktna posledica akcidenta u Fukušimi je i generalno negativno raspoloženje javnosti prema korišćenju nuklearne energije, koje je dovelo do zatvaranja velike nuklearne centrale Hamaoka koja se nalazi na vrlo trusnom području i rastresitom zemljištu južno od prestonice Tokija.

Strah stanovništva takođe izaziva i kašnjenje u priključenju remontovanih reaktora pa se procenjuje da bi, u slučaju, da lokalne vlasti ne dozvole njihovo ponovno uključivanje u julu naredne godine zbog remonta stao i poslednji od 54 japanska nuklearna reaktora.

Nesreća u Fukušimi prouzrokovala je i konkretne promene u japanskoj energetskoj politici. Japanska nuklearna agencija, čiji je zadatak da vrši monitoring bezbednosti nuklearnih centrala, do sada je bila u sastavu Ministrastva industrije i ekonomije koje upravo kreira nuklearnu politiku, zbog čega nije bila rigorozna u sprovođenju bezbednosnih standarda.

Tako su kvarovi u reaktorima centrale "Fukušima 1" sa početka prošle decenije bili prikrivani, a eksploatacija ove nuklearke, puštene u rad još 1974. godine, nastavljeno uprkos tome što je trebala da bude zatvorena nakon tri decenije rada. Zato je nedavno donet zakon koji izmešta Nuklearnu agenciju iz okrilja ministarstva i omogućava joj da radi nezavisno od uticaja vlade. 

Japanska država i privatne kompanije takođe planiraju i ogromna ulaganja u alternativne izvore energije, naročito one obnovljive, te tehnologiju za njihovo eksploatisanje, a kao kratkoročne mere za prevazilaženje nedostatka energije izazvane gubitkom i zatvaranjem nuklearnih centrala Fukušima 1 i Hamaokaka, te kašnjenjem u priključivanju remontovanih reaktora, znatno je povećan uvoz uglja i prirodnog gasa.

Japanski mediji su već objavili potpisivanje novih, velikih ugovora u vezi nabavke tečnog gasa iz Indonezije i Bruneja.    

Potpuno napuštanje nuklearne energije, međutim, nije opcija za Japan, koji je do nesreće u Fukušimi dobijao trećinu svoje električne struje iz nuklearnih elektrana.

Glavni razlozi za to su potreba da se održi stalno snabdevanje privrede strujom i ogromni troškovi za prestruktuiranje energetskog sektora, ali japanski mediji ukazuju i na problem uticaja novca na politiku.

Naime, lokalne vlasti u raznim delovima Japana su od 1966. godine kada je otvorena prva od 18 japanskih nuklearnih centrala do danas od države i energetskih kompanija koje upravljaju centralama dobile, po danasnjem kursu, najmanje 25 milijardi novca u vidu dotacija i poreza.

Smatra se da je ova cifra u realnosti osetno veća jer dosta lokalnih administrativnih jedinica još uvek nisu objavile iznos prihoda koje su ostvarile zahvaljujući postojanju i radu nuklearnih centrala. 

Nuklearni novac

Uticaj ovog "nuklearnog novca," kako ga nazivaju japanski mediji, kao i gubici velikih kompanija poput Tošibe i Hitačija koje su decenijama ulagale u razvoj nuklearnih tehnologija, stoga takođe u znatnoj meri otežavaju odluku o napuštanju nuklearne energije u Japanu.

Zato se za realističniji cilj smatra delimično smanjivanje zavisnosti od nuklearne energije putem većeg korišćenja prirodnog gasa, solarne i energije vetra. 

Može se reći da ovaj realizam već počinje da preovladava jer su japanski stručnjaci sastavili, a vlada odobrila stroži stres test koji bi uverio javnost u bezbednost remontovanih reaktora i omogućio njihovo ponovno uključenje na energetsku mrežu, a lokalne vlasti na severnom ostrvu Hokaido su već odobrile vraćanje u pogon jednog takvog reaktora. 

Nova vlada pod palicom premijera Jošihiko Node namerava da poveća poreze radi obnove i dekontaminacije razorenih područja kako bi državna kasa koja ima najveći dug među razvijenim industrijskim državama sveta, izbegla dalje zaduživanje putem emitovanja obveznica.

Pojedini ekonomisti smatraju, međutim, da bi povećanje poreza dodatno usporilo japansku ekonomiju koja je zbog martovskog cunamija pretrpela poremećaj u lancu snabdevanja i proizvodnji i suočava se padom tražnje u Evropi i SAD, te problemom prejakog jena koji čini japanske izvozne proizvode skupim za mušterije u drugim delovima sveta. 

Kuriozitet je da u Japanu poslednjih dana tematika u vezi šest meseci od velikog cunamija i nuklearnog akcidenta ne zauzima onoliki prostor u medijima koliko se to očekivalo, jer je sada pažnja javnosti u značajnoj meri usmerena na jednu drugu nesreću, prošlonedeljni dugotrajni tajfun koji je na jugozapadu zemlje prouzrokovao smrt blizu 100 ljudi i veliku materijalnu štetu u saobraćajnoj i telekomunikacionoj infrastrukturi.