Krvoproliće u Egiptu

(Update, 05.30) Glavni grad Egipta izgleda jutros (subota) kao ratno poprište, javljaju agencije. Širom Egipta u petak besneli su protesti protiv vlade predsednika Hosnija Mubaraka. Prema najnovijim izveštajima u žestokim sukobima policije i demonstranata juče je poginulo osamnaestoro ljudi (Al Džazira jutros javalja o 20 mrtvih), a povređeno više od hiljadu.

Predsednik Mubarak se, prvi put posle izbijanja nereda pre četiri dana, oko ponoći obratio javnosti najavljujući za danas (subota) formiranje nove vlade, pošto je zatražio ostavku aktuelne.

Mubarak je opravdao upotrebu sile u suzbijanju bunta, iako je u neredima do sada prema nekim podacima, ukupno stradalo 26 ljudi a na stotine je povređeno.

On je, takođe, rekao da razume nezadovoljstvo demonstranata, ali "da tanka linija deli slobodu od haosa, a on neće dozvoliti da se destabilizuje Egipat".

Al Džazira javlja da je se posle Muborakovog govora povoćao broj demonstranata na ulicama Kaira i Sueca i da su ponovo razbijana stakla na javnim objektima, ali i da su se demonstracije u ranim jutarnjim časovima smirile. 

(Petak, 28. januar)
Novi vođa antivladinih protesta u Egiptu, dobitnik Nobelove nagrade za mir Mohamed El Baradej nalazi se u kućnom pritvoru, pošto se pridružio demonstrantima. 

U poslednjem pokušaju da zavede red posle uvođenja policijskog časa u celoj zemlji, Mubarak je na ulice izveo vojsku, tenkove i oklopna vozila. Snage bezbednosti dobile su prilično jasne instrukcije, uključujući i naredbu da pucaju na masu, ukoliko se za takvom intervencijom bude potrebe.

Iako policijski čas traje, hiljade demonstranata i dalje su na ulicama, a vojska i policija nije mogla da ih spreči da zapale zgradu Vlade i uđu u državnu televiziju.

Egipatski vojnici u Kairu, kojima je predsednik naredio da nadziru policijski čas, prelaze na stranu demonstranata pozdravljajući ih s dignuta dva prsta u znak pobede.

Strahuje se da u neredima širom Egipta ima više žrtava, jer na ulicama vlada pravi haos, mnogi ljudi razbijenih glava ostali su da leže na ulicama, prenose agencije.

U Egiptu su gotovo potpuno prekinute Internet veze i prisutni su veliki poremećaji u radu sistema za slanje SMS poruka, koji su korišćeni u organizaciji protesta.

U tako uzavreloj atmosferi, Baradej je sinoć doputovao u Egipat i izjavio da bi više voleo da narod nije morao na ulice. Baradej je nedavno izjavio da je vreme da se Mubarak povuče.

"Služio je zemlji 30 godina i vreme mu je da se povuče", rekao je Baradej, koji je Nobelovu nagradu za mir dobio 2005. godine za rad na čelu IAEA, koja deluje pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.

Hapšenje opozicionara

Najmanje četvorica visokih funkcionera i desetine članova "Muslimanske braće", najveće opozicione grupacije u Egiptu, uhapšeni su jutros, javio je Bi-Bi-Si, pozivajući se na izjavu advokata te organizacije.

"Muslimanska braća" su prvi put u četvrtak saopštila da će podržati demonstracije, koje bi trebalo da počnu posle zajedničke molitve, petkom.

Proteste je do sada organizovao neformalni pokret mladih koji, između ostalog, traže promene u Vladi i povećanje plata.

Vlasti su noćas u Egiptu ukinule sve Internet veze.  Isključena su sva četiri osnovna provajdera, što je najdrastičnija kontrola interneta viđena u poslednje vreme, odnosno znatno striktnija nego nedavno u Tunisu, ili večito kritikovanom Iranu. Ovim potezom Mubarak je praktični izbrisao Egipat sa internet karte sveta, pa ostaje da se vidi kakav će uticaj ovakva akcija imati na ekonomiju države u kojoj živi 80 miliona ljudi.

Opozicija komentariše da je ukidanje Interneta usmereno kako bi sprečio dogovor demonstranata koji pokušavaju da obore predsednika Hosnija Mubaraka, koji vlada već gotovo tri decenije.

Prema tvrdnjama izveštača iz Kaira, satelitski telefon je sada njihova jedina pouzdana veza sa svetom.

Obama: Nasilje nije odgovor

Predsednik SAD Barak Obama poručio je da nasilje nije odgovor na političke nemire u Egiptu i pozvao vlasti i demonstrante da budu uzdržani.

Obama je, u prvom direktnom komentaru o talasu demonstracija protiv vlasti u Egiptu, rekao da je egipatski predsednik Hosni Mubarak dobar saveznik Vašingtona u mnogim pitanjima, ali i da je od njega često tražio da sprovede političkče reforme.

Iako su šefovi bezbednosnih službi predsedniku Hosniju Mubaraku rekli da su u stanju da izađu na kraj sa bilo kakvim nevoljama u šta je on i poverovao, zapadni analitičari nisu sigurni da li će Mubarak uspeti da politički "preživi" demonstracije.

Političke i ekonomske posledice

Nemiri u Egiptu mogli bi imati ozbiljne posledice po Ameriku. Političke, jer bi Vašington eventualnim kolapsom Mubarakovog režima mogao ostati bez ključnog saveznika u regionu, čija je ljubav SAD u poslednjih 50 godina kotala više od 60 milijardi dolara.

Ekonomski, nasilje na ulicama Kaira u još nekoliko gradova imalo je gotovo momentalan uticaj na cenu nafte, koja je poskupela četiri odsto samo zbog straha da bi nastavak nemira mogao preseći transport Sueckim kanalom i, samim tim, produžiti put nafte do nekih destinacija za skoro 10.000 kilometara.

Pokazatelj psihoze na Vol Stritu je podatak da je nafta poskupela za dva dolara u svega pola sata pošto su demonstranti izašli na ulice, dok se cene akcija jednako brѕo pale na najniži nivo u poslednjih šest meseci, pošto su veliki investitori spas još jednom potražili u zlatu.

Tržište, tvrde analitičari, će ostati nestabilno još neko vreme, jer je nemoguće pronaći rešenje za probleme koji su Egipćane isterali na ulice, poput recimo cena hrane, a Amerika ima i dodatni problem jer jedna za drugom padaju vlade koje se u Vašingtonu drže za prijateljske, poput onih u Libanu i Jemenu.